Ekonomist

804

оног и Доларског Зајма. Непокривени расходи за 192994 износе 1100 мил; за 912 од 1923/24 400 мил; за 1924/25 — 900 мил; узимајући просечну цифру између разлике у одобреним расходима и наплаћеним приходима и цифре преваљених кредита, као цифру непокривених расхода, т.ј. дефицита.

Свега од августа 1922 год. до априла 1925—2400 мил. Део дефицита покривен је кредитима код Народне Банке, а део из Доларског Зајма, и из буџетских кредита, одређених за исплату обвеза из старијих година. А делимице су дефицити, преваљени на идућу буџ. периоду исплаћивани у следећој, било као ванредни или накнадни кредити, било што су унесени у сам буџет или у финансијски закон. Немогуће је размрсити ово стање и тачно приказати бројно стање. Али, цифра самог још постојећег дефицита мора се кретати око цифре преваљених кредита у последњој буџетској периоди. Ова цифра означује и стање летећих дугова око 1200 мил. динара.

Наш јавни кредит и курс динара.

Једна од илузија г. Стојадиновића је да је јавни кредит државни висок јер је динар скочио у курсу. Па се чак и рекло, да курс динара не би овако високо стајао, да наш јавни кредит није висок.

Пре свега, неколико речи о курсу. Трговина са девизама и валутама није код нас слободна, него је везана. Трећина извозничких девиза имају се ставити нашем Министарству Финансија на расположењу. Генерални Инспекторат са тим девизама интервенише на берзи, час продаје, час купује. Сем тог Министар Финансија употребио је известан број резервних новчаница, са којима исто тако интервенише и купује и продаје девизе. На основу тих слободних резерви може после да пушта у саобраћај Народна Банка и нове новчанице. Новчанице у течају су од 1922 год. повећане: тако крајем 1922 било их 50839 милиона; 30 јуна 1923 год. 5560 мил.; крајем 1928 год. 5790. мил.; а ЗО јуна 1924 год. 5643 мил. динара; крајем 1924 год. 6001 мил.; а 30. јула 5644 мил. динара То повећавање новчаница је изнад нивао у години 1922 и може се свести само на стварање тих слободних резерви у страним валутама. То се види и по тако-званој металној подлози, (злато, сребро, благајна и депои у иностранству) која се овако кретала: крајем 1922 год. 349 мил.; крајем 1923 год. 437 мил. и крајем 1924 год. 474 мил. Нема сумње, да је могуће одржати релативно стабилну вредност земаљске валуте, ако се има само довољно резерве у страним валутама. МИ без златне резерве, вредност домаће валуте може се одржавати на златном нивоу и везати се за коју златну валуту. Такве су све валуте са златном језгром, аустријска, мађарска, пољска, па донекле и немачка.