Ekonomist

807

“је међународно. Државе из целог света појављују се као конкуренти за добивање зајмова. То тржиште оцењује способност „дужника у плаћању, И то мишљење је меродавно за јавни кредит. А како смо таксирани у Лондону и Њујорку, најбоље нам показује стање Блеровог Зајма. |

Имамо изгласан Закон о спољњем зајму који смо закључили али не можемо да га остваримо. После прве траншеје од 15 милиона у 1922 год. добивено је само од 3.000.000 долара. Ми смо били те исте године на последњем месту на новчаном тржишту светском, а међутим 1924 година била је година емитовања великих зајмова страним државама и градовима. И -док су поједини градови у Немачкој добили зајмове од по 10. и 15 милијона долара, дотле је наша држава добила аванс, не зајам, једва од 3.000.000 долара. У Лондону добили су зајма у фунтама стерлинга: Јапан 25 милиона; Немачка 12. милиона; Мађарска 7,902,700; Грчка 7500.000; Сиам 3 милијона; Чехословачка 1,850.000 фунти стерлинга.

А у Њујорку у доларима: Јапан 150 мил; Аргентина 125, мил.; Немачка 110 мил; Француска 100 мил.; Белгија 80. мил; Холандија 40. мил; Шведска 30 мил.; Швајцарска 30. мил. Норвешка 25, мил.; Грчка 11 мил. Чехословачка 9.250.000; Мађарска 9. мил.; Перу 7. мил; Боливија 5,765.000; Југославија, 3. мил; Доминико 2.5 мил. долара.

Једино смо дакле добили више и били боље цењени од републике Доминико. Мислим да је то страно мишљење много важније за јавни кредит наше земље него хвала о стабилности динара или о скакању курса ратне штете,

Рента ратне штете не може бити меродавна за наш јавни кредит јер је то спекулативни папир са којим спекулишу у нашој земљи а и ван наше земље.

Депласирано је кад се неко позива на скакање курса ренте ратне штете као на доказ јачине нашег јавног кредита, јер курзна вредност ренте није одговарала рентабилитету. Још да обратим пажњу на два нерешена финансијска питања. У финансијским подацима Краљевина С.Х.С. издатим од Министарства, наведене су суме, примљене на рачун репарација за 1925, вероватно. под утицајем интерпелације мојеи мојих другова. Али где су подаци о свим досадашњим примањима у натури иу новцу и где су подаци о употреби ових сумаг Ти приходи износе неколико милиарди. Трошени су "само на основу решења Мин. Савета. Мислим, да Мин. Савет нема права ни по којем закону, да само он располаже сатим приходима. И Народна Скупштина, и финансијски Одбор и цела наша јавност треба да буду обавештени о трошењу тих "бума, као и осталих неконтролисаних прихода. То је остало за сад само жеља! Исто тако је жеља: контрола буџетирања Ју"жних Железница од стране Народне Скупштине, Јужне Же-

58“