Ekonomist
880
вању“ (ослобађавању) државе од сувишних функција тако и у њеној индустриализацији проширујући је и на друге државне функције осим привредних, и на функције тзв. јавне власти. "Он управо хоће да целу реформу заснује на једном једином принципу, индустриализацији државе (државе у опште). „Ми патимо, како он сам формулише своју полазну тачку, од једне радикалне мане, која ставља једну несавладљиву да би држава могла да води послове према општим правилима великог предузећа добро вођеног. Администрација Француске је предата политичкој власти, лишеној онога што чини саму душу и дух једног предузећа, т. ј. једне једине воље, организаторске и координаторске једног шефа. Проблем који поставља државна -администрација је јасно дефинисан у овим изразима; ради се о томе да се предузеће државно француско сматра као један -трговачки и индустриски посао који треба да успе“. То значи с једне стране задржати за државу само оне функције, и у тој мери да би држава преко шефова њима могла да управља ефективно и да јој се не наметне једна дужност у очевидној супротности са способностима људског разума; с друге стране, кад је држава ослобођена свега онога што не чини суштину њене специјалне и сопствене функције, има да се изведе реорганизација целокупне администрације у таквом „смислу да се у рад државних администрација уведу они исти принципи који важе и у индустрији; предвиђање, организација, заповедање, координација и контрола; и, што се тиче људи, тражити од њих као квалитете, да су активни, да имају моралне куражи, велику сталност (субјективну), стручно образовање и опште искуство у пословима. Ипак, индустриализација државе добија и у оваквој реформи свој највиши израз и своју најважнију примену у индустриализацији привредних предузећа. „Јер, поред тога што и сам Фавареј, који се задржава само на индустриализацији ових последњих, наглашава потребу да се држава ослободи функција или бар да их води тако да искоришћује и развија спонтане друштвене силе, као што смо чули — у погледу индустриализације државних функција власти не чини у истини никакву пертурбацију коју би смо могли очекивати. У својој суштини, између предлога за реформу какви су Шардонови и конкретних предлога које ставља Шац у име ипдустриализације, нема велике разлике. Главна