Ekonomist

884

одвећ за недовољност средстава извршења стављених на расположење Регистровања (а ја Фзрозноп де | Епгетеетеп). Једна организација покривања створена од ове функције, кад би била аутономна да на пр. у граници 19, пореза наплаћује, очевидно дала би један доходак зацело већи.

То су све само индикације и никаква дефинитивна решења.

Шац ослобађа државу у великој мери када предлаже да се она за исвесне функције служи спонтаним друштвеним организацијама, стављајући их под своју контролу. Али Шапц се не задовољава ни тиме, и тражи да држава у опште и не регулише извесне области социалног живота. Ту се дакле разликују две ствари: да држава не врши извесне функције непосредно преко својих органа и да држава не регулише правним нормама извесне соционалне области. И оне су очевидно, практично, од великог значаја.

Шац, на име, мисли да је наивна вера у свемоћ закона. Држава или издаје правила која имају за циљ, да задовоље једну општу потребу земље и један општи интерес — такав ће бити закон о организацији војске или закон о обавезној настави — или издаје правило које има за циљ да реши антагонизам интереса између две дате групе сарадника у производњи, одн. између група, од којих једна продаје своје производе, а друга прима и троши · такви су закони који се односе на услове рада, или закони којима држава одређује таксу хлебу или месу. По мишљењу Шардоновом у надлежност државе спада само прва форма интервенције, пошто је она везана за њене битне функције владања. Друга врста интервенције је напротив нестална и привремена и правда се само у оној мери и за оно време када је немогуће заинтересованим лицима да се сами бране и да се бране ефикасно. У овој области може се схватити могућност да се администрација државна смањује по мало, у колико се буду појављивали други органи регулисања и одбране, чијој акцији благодарећи, држава ће моћи да се ограничи да спречи експлоатацију, којој би водила нужно слободна игра економских сила. У ствари, данас и постоји једна тенденција такве самоодбране, да сама заинтересована лица узимају у сопствене: руке руковање и одбрану својих интереса. Такву тенденцију