Ekonomist

887

пореских терета уклоне, по једном утврђеном плану, изједначењем позитивних пореских норми или протезањем србијанског закона на целу државу, морао се напустити, јер је био и "неизводљив и без довољно оправдања и подлоге да се постигне жељени резултат. На први поглед привлачан и лак он јеу суштини водио на тежак и несигуран пут, на коме се не би могло ориентисати куда би одвео. Стварно, он је тражио велики и тегобан посао. Код сваког пореског објекта требало је анализирати пореске основе и то за сваку област посебно. Међутим, одредбе за пореске основе нису истих принципа те би се то тешко дало извести. Код пореза на земљиште "тешкоћа би била највећа, У Србији мање више немамо ката"стра; па и тамо где га имамо, велики је то посао саобразити основе у бруто приносу и вредностима са основама у чистом приходу земљишта. Поред тога, овај посао захтева да се ради на самом» терену, иначе не би био добар нити би дао позитивних резултата. У другим пореским врстама имали биисту тешкоћу и исте резултате. Утврђивање стопа ишло би такође врло тешко, а можда би изазвало и социално-политичке сукобе. И најзад, када би рад у овом правцу и на овој подлози и успео, у суштини имали би исто оно што и данас имамо, "С том незнатном разликом што би било у заједничком облику. Теоријски могло би се бранити и дало би се доказивати, да би се порески систем по приносу могао по наведеном предлогу извести. У пракси пак не би се могао реатизовати. Посматрајући теоријски поменути предлог требало би: да се утврде пореске стопе за све врсте приноса; да се катастарски порески основи подвргну ревизији; и да се од суме приноса одбију дугови. Извођењем првог услова, т. ј. утврђивање једнаке пореске стопе за све врсте приноса подложне порезу, губимо из вида захтев за јачим опорезивањем фундираних прихода: подвргавајући ревизији катастарских пореских основа долазимо у сукоб са начелом рентабилитета пореза, јер честе катастарске ревизије троше велике суме; и одбијајући дугове од суме приноса напуштамо терен пореског система по приносу и прелазимо у сфере порезе по укупном чистом доходку. Захтеви економеки слабијих, да порези поред општности буду равномерни према пореској снази, нашли су у финансијској чауци изражаја у систему прогресивног порезивања и у по-

58,