Ekonomist

УНИВ. БИБЛИОТЕТРА

4%

И. Бр. (у 4

ЕКОНОМИСТ

Год. VI. Јануар 1926. Број 1.

Ри

РАСПРАВА

Бојазан од поправке динара = од РПг. М. Тодоровића ЈЕ До пре од прилике две године поправка динара била је, да се тако изразимо, наш општи идеал. Са свих страна тражило се, да Влада (Министар Финансија) ради енергично на поправци динара, јер се она сматрала као једини лек и за унапређење народне привреде, као и за санирање наших државних финансија. Курс динара био је као неки барометар, према коме се оцењивала способност наших Министара Финансија: Министар, за. чијег је министровања курс динара скочио, квалификован је као способан; онај за чије је време курс пао, обележен је као неспособан.

Данас, после две године лагане али сталне поправке динара, као да је уверење у та опште-благотворна дејства поправке динара мало поколебано. Поред „убеђених, побор_вика који и данас непрестано траже поправку динара; повећава се, из дана у дан, и број оних који нису још потпуно убеђени у корист од поправке, и који би желели, да она не иде тако брзо. Поред оних, који гледају у поправци динара саме користи по народну привреду, — данас има повећи број људи, који су вољни да припишу скоку динара и многе рђаве последице. Једном речју, док се пре две године сваки радовао и најмањем скоку динара, данас се све то више повећава број лица, која изјављују бојазан од поправке динара у опште, или бар бојазан од сувише брзе и велике поправке.

У чему се састоји та бојазан; да ли је она и у којој мери оправдана.

Економист