Ekonomist

56

Као што се види у крајњем економском ефекту неактивна добра гутају активна и државна каса због тога трпи дефицит из године у годину.

Посматрано ово са гледишта приватног газдовања, практично, без обзира на економске принципе, могло би се само говорити о висини зараде, у колико она постоја или би постојала. Ту лични издаци припадају ипак господару, који води газдинство. Мора се претпоставити да му је у вођењу послова извесна помоћ ипак потребна. Можемо претпоставити ипак, да би половина тих издатака остало сопственику. Према томе би предњи пројект буџета у укупности био тек уравнат приближно. Издатци би покривали само трошкове. Сопственик за свој рад и уложени капитал не би добијао ништа. Тако би се то могло можда практично у животу посматрати у опште али овде је сопственик у мало неугоднијем положају. То је Држава. Личну зараду не прима она већ чиновници. Она се појављује само као финансијер и сопственик без удела у добити, управо као да све то постоји ради чиновника. Другим речима изгледа, као када би неки сопственик имања довео управу у лицу неколицине, дао им да наплате личну зараду за коју он стоји добар не тражећи да му и они буду обавезни одговарајућом зарадом у његову корист.

Да расмотримо напред изнете чињенице.

Добричево својим буџетом предвиђа по хектару:

Управне трошкове 164. дин. Економске, 730 Личне " | 872 укупно 1766 , Принос по хектару 642 „

Стварно су ови трошкови већи по хектару. Ово долази од употребе сопствених запрега, машина и ђубрета али за држимо се на овоме што нам бројеви у пројекту говоре.

Када би се један хектар посматрао за себе било би не само много већ право чудо, да се један хектар оптерети са 164 дин. због газдиних трошкова око управљања рецимо из администрације, али овде је у питању целина и зато се оволики трошак у интересу те целине мора одобрити. Не налазимо да је ова цифра мала али с обзиром на садашње прилике ипак је одобравамо. 730