Ekonomist

61

MIG | — <= === === 380, Божјаковине — — = = = = Ооо Жрушневцани и о _--__- о __о ла 466 „

Логично је, да велика оптерећења личним издатцима односе свеколику добит. Ово се види и из ових и раније изнетих цифара. Косанчић и Божјаковина дају неку извесну добит по привципу слободног газдовања. Остала су добра пасивна. Ова пасивност стоји у правом односу са личним издатцима. Ако бисмо ово изразили обичним језиком, ас обзиром на приватна газдинства, могли бисмо рећи, да дотични газда троши више но што заради, управо он потроши за свој живот оно, што није зарадио.

Наше је мишљење, да развијање ових добара треба постепено спроводити остајући увек у границама ренте. Само тако она имају као таква свој резон. Верујемо, да би то ишло лагано али смо исто тако уверени, да би било на посве чврстој основи добро и корисно. Уводити ново само онда, кад зато има могућности и смисла.

На крају морамо додирнути још једно питање. Појам о чистој добити је јасан. Законом није прецизирано, шта је чиста добит. Чл. 8 каже: „сви трошкови за газдовање на дотичним добрима изузимајући све личне издатке за указно особље подмириваће се из сопствених прихода“. Даље се вели, на закључку овога члана: „што већи чисти приход“. У члану 9. говори се опет о чистом приходу ит. д. Није у закону прецизирано шта се има да разуме под чистом приходом под оваким нарочитим околностима, на име дали треба узимати при калкулацији у обзир и личне издатке или не. (во има значај за образовање обртног фонда. За крајњи резултат ово свакако нема значај, јер ће у државну касу на крају крајева стварно ући само оно, шта је у ствари вишак

преко свију трошкова. Мита Ђ. Николић.

Трговина дуваном

Нема земље на кугли земљиној у којој се не пуши дуван. Услед тога је потрошња дувана у свему врло велика. Али све земље, сразмерно броју свога становништва, не троше