Ekonomist

65

венијенса, и класа у њој, носи своју нарочиту марку, по којој се може распознати.

Трговина са прекоокеанским дуванима чији су главни центри у Европи холандске вароши Амстердам и Ротердам а у немачкој Бремен и Хамбург, овако је например органи зована. Специјално узимамо за пример трговину дуваном у Бремену и Хамбургу.

Постоји импортер (увозник) и друга рука. Између њих стоји посредник — маклер. Импортер, који је са прекоокеанским произвођачким центрима у директној вези, износи приспелу партију на берзу, пошто је рефлектантима дао предходно прилике да виде и разгледају робу. Маклери друге руке, од које имају налог да купе робу, чине понуду импортеру. Роба се теслими ономе ко највише нуди, или је: импортер скида са пијаце, ако је понуда ниска.

У Амстердаму и Ротердаму, где је главно тржиште дувана из холандске Источне Индије, трговина се води на другој бази, на т. 3. систему Дисмене HoMyde (Einschreibung — уписивањем). Понуде се напишу и у затвореном коверту предају импортеру — продавцу. Импортер их сам отвара, без присуства рефлектанта (понуђача). Понуђачи су на овај начин лишени могућности да своје понуде повисују. Шта више понуђачи, ако хоће неку партију дувана да имају, која им је неопходно потребна, морају унапред дати тако високе: цене, да су конкуренти искључени.

На овај начин холандски импортери постижу ексорби= нантне цене, које дуванским конзорцијама са Суматре омогућавају баснословне дивиденде са преко 1007, Често се трговина врши и аукцијом (јавном лицитацијом) али то већином за оштећене партије.

Између друге руке и фабриканта, преко које овај искључиво купује и набавља себи дуване, постоји извесно патријархално — старинско поверење. Фабрикант је, у већини случајева, принуђен да своме лиферанту верује, јер није у могућности да сваку балу испитује. С друге стране, опет, лиферанту је у интересу, да свога старог муштерију не оштети, који годинама стално код њега дувон купује. Ово има са свим други значај код дувана, који је своје врсте:

Економист 5