Ekonomist

86

крајем прошле године не износе више од 365,6 милиона. Диференција је, дакле, 14,3 милиона динара на штету прошле године. Последњих месеца нагло се смањивао сток девиза услед државне интервенције на берзама. Тако је само у новембру месецу опао за 21,3 милиона (крајем октобра износио је 414,3 милиона), а у децембру за 27,4 милиона. Наглом продајом девиза држава је смањила свој дуг код Народне Банке — салдо разних рачуна — на 7548 милиона. С обзиром на санкционисање овог поступка (куповање девиза на рачун резервних новчаница) кроз закон о буџетским дванаестинама, очекује се интересантна дискусија о овоме на збору Народне Банке. | Укупна сума зајмова у прошлој години знатно је мања, него ранијих година. Крајем године износили су зајмови по есконту и ломбарду у милионима динара:

1922 1923 1994 1925

Менице у лисници 14212 1333,7 1289,2 1207,9

Зајмови на хартије од вредности 99.5 189,9' 205,7 163,2

1.520,7 1.528,6 1.494,9 1.371,1

Већ у 1924 години осетило се извесно олакшање на пољу кредита. У прошлој години говорило се чак о извесном обиљу новца. Код Народне Банкг зајмови по есконту и ломбарду били су у септембру, за време извозне сезоне, знатно мањи него ранијих година. Према 1924, укупна сума зајмова мања је за 124 милиона, а према ранијим годинама и више. Незадовољство са кредитном политиком Народне Банке није се умањило ни у погледу територијалном (расподела кредита на поједине области) ни у погледу појединих привредних грана. Има још великих фирми, нарочито извозничких, које. нису дошле до кредита и обрнуто мање важни привредни фактори уживају завидан кредит код новчаничне банке.

Прошла година обележена је и неколиким већим нагодама и падовима под стечај. Народна Банка је такође тангирана овим случајевима и тек из годишњег извештаја видеће се колико је отписано на рачун сумњивих потраживања, а колико краткорочних зајмова имобилисано за читав низ година стављањем хипотеке на некретнине дужникове.

У 1924 години смањен је дуг државин за откуп крунских новчаница са 21,8 милиона динара. Чиста добит односно државно учешће у заради банчиној — износила је 39,9 милиона, али се од тога одбија државни удео у трошковима око израде новчаница. У 1925 години отписан је овај дуг са 33,4 милиона. Значи да је у прошлој години чиста зарада банчина нешто већа него 1924. Дивиденда ће како изгледа, и ове године износити 400 динара по акцији, ма да једна група чланова управног одбора стоји на гледишту да треба дати 500 динара по акцији.