Ekonomist

пута га свате као бирократску шикану. Овај пројекат имајући "тенденцију да непосредне порезе повећа доћи ће у сукоби «са економским начелом. Посредно порезивање узима у нашем буџету де Тасјо сразмеру преко 809; прихода. То је граница преко које се посредни порези не могу повећавати без опасности по своје изворе. Констатује се и то, да са порастом вредности динара издаци пореских обвезника у виду пореза, приреза, такса и др. нису се ни сразмерно ни уопште умањивали већ повећавали, па често пута, без икакве сразмере повећавали. Садања пореска реформа, поред великих посредних пореза, има да повећа и непосредне!

Према томе, привреда, а нарочито пољопривредни ред, нема никакве користи од пораста вредности динара. Можда ће, после ове и овакве реформе, запасти још и у тежу ситуацију но што је данас. На једној страни имамо пад цена свију пољопривредних продуката; док на другој, цене индустријских продуката, нарочито оних које пољопривредник купује, чине веома малу диференцију у своме паду према порасту динарске вредности, а незнатну према паду цена пољопривредних продуката. Пореску реформу осетиће најтеже наш најглавнији порески обвезник — пољопривредник. Цене пољопривредним продуктима пале су од новембра 1994. год. до новембра 1925. год. овако:

Пшеници од 365—370 на 255 што значи до 407, Овсу „ 270—9275 „ 170 У „ Ba 40% Кукурузу

бачком „ 240—9270 „ 115—150 , ij „ 40%, Пасуљу „ 400—425 ,„ 220—280. , „ o 48% Кудељи 200 220 И ТО О 0 и „ 209 Свињама 721 — 0 ||224510) :: „ _ за 45'/ итд.

Када знамо, да у пореској обавези пољопривредник узима око 809/б учешћа, да је он оптерећен високим посредним порезима, великим општинским и др. прирезима и да ће пореском реформом бити оптерећен и високим непосредним порезима онда су перспективе за његов економски и културни прогрес веома слабе. Аналого свему томе, исте перспективе остају и за привреду уопште, јер ће оптерећење приватног доходка прећи границе подношљивости и могућности. Свакако, да конкретне прилике би морале при реша-