Ekonomist

188

партиске односе и покуша да умањи њихова моћ. У правној уставној организацији то би се дало можда извести помоћу реформе парламента стварајући га директно телом претставника социалних група, бар и таквим телом; иначе извесним учешћем самих чиновника у погледу постављања генералних директора, које им не би никако дало власт одлучивања (у крајњој линији што би постављали кандидате, међу којема би министар могао да бира) и, то је стара истина, реформом моралном обичаја политичких.

Ми смо овде додирнули основне тешкоће на које наилазе ове реформе еманциповање стручних органа с једне стране због њихове моралне природе, с друге због неке непотпуности и полутанства њиховог. Што се тиче прве, оне су свуда где год је право и то само још једном потврђује како правне реформе не вреде и не значе ништа без моралних. Ако нема једног минимума морала, онда су узалуд све правне реформе. Што се тиче друге, то је за нас само један знак и један доксз (између осталих, ако таквих има) за потребу професионалног парламента, али не и да овакве реформе администрције немају смисла, јер оне могу имати свакако једног делимичног успеха.

„Друга тачка око које се кретале идеје реформатора, индустриализација државе и на посе индустриализацију при· вредних административних грана. Против индустриализације државе начелно не може се ништа имати, ма колико изгледало парадоксално и понижавајуће да се за државу тражи, да се она сматра као једно приватно индустриско предузеће, анонимних акционарских друштава и ма колико се извесни људи револтирали на такво поређење. Јер очевидно, најбоље би било, ако би се и у државној администрацији и у опште у држави) применили рационални методи индустрије. Истина, појединци нису акционари државних, јавних функција, и ниједна државна функција нема за циљ зарађивање већ задо· вољење општих потреба, али зашто не би и овде дали особљу услове хигијенске, новчане и моралне на које они с правом могу да полажу, с обзиром на могућности у данашњем друштву и зашто не би им дали апарата за рад и увели методе рада који одговарају данашњем нивоу прогреса и зашто најзад не бисмо и овде тражили енергичне људе који познају посао