Ekonomist

408

околности, оснажила употребом неоправданих отежавајућих околности наметнуту ми кривицу и максималну казну.“

Решавајући овај случај по жалби, Државни Савет је решењем својим Бр. 10243 од 14. априла 1926. г. поништио поменуто р шење Ген. Дир. Посред. Пореза са ових разлога: „Казна из тач. 135 под е) чл. 116 трошарин. правилника, има циљ да принуди лица која се баве продајом ракије да уредно воде регистар из тач 116 истога члана, С тога је и одређена њена висина од 1000 дин. за прву кривицу, а у сваком поновљеном случају 2000 динара. Према томе, потребно је да продавац искуси прву казну да би га она подстакла да у будуће уредно води регистар. | |

Из наведеног јасно призилази, да пресуде за три поновљена случаја не могу се изрећи истовремено, како је урадила првостепена власт, нити се све то могло окончати једним ожалбеним решењем. Случај од 27. маја 1924. г. пресуђен је 96. децембра исте године, а за остала два од 21. јуна и 30. септембра донесене су пресуде 24. децембра исте године. Такав начин расправљања кривица није ни дозвољен по кривичним прописима. Сем тога, у актима овога предмета нема трага о првој жалиочевој кривици, нити да по њој постоји извршно решење, па не може бити ни говора о кривици у поврату. Према томе има се сматрати, да је жалилац извршио први пут кривицу, па га треба казнити за њу прописаном казном.“

Ш — Деоничарско Друштво за прераду кукуруза и творинца у В. Б. изјавило је тужбу Државном Савету противу решења Министра Финансија (Ген. Дирекције Посред. Пореза) од 21. децембра 1925. г. Бр. 87363, па ји молило да се исто решење поништи као противно закону. То решење гласи: „Деоничарско Друштво за прераду кукуруза и творница уља у В. Б. молило је да му се одобри, да решењем од 4. јула 1995, г, Бр. 45588 одобрену количину бензина у износу 120.000 кгр. може набавити из иностранства, а не од „Астре“ д,д. из Загреба.

Како је друштво решењем Окружне Фин. Управе у В. Б. од 10. септембра 1925. год. Бр. 37436 кажњено за криумчарско дело и то због већег мањка у сместишту бензина но што је по пропису дозвољен, и та је пресуда решењем [енералне Дирекције Посредних Пореза on 16. децембра 1925. г. Бр. 72028 потврђена, то је према тач. 14. члана 118. трошарин. правилника изгубило право употребе бензина (без плаћања државне трошарине“. За то је решио да се деоничарском друштву, поменутом горе, одузме дозвола за употребу бензина без плаћања државне трошарине а за екстракцију уља.

Жалбени су наводи следећи: „Ми смо још 1923. године добили дозволу од Ген. Дир. Посред. Пореза за сместиште