Ekonomist

3. Италијански је уговор, као што CMO већ у уводном: делу казали, наш први послератни уговор са тарифним делом сви ранији послератни уговори пмају само општи део, без: уговорних (везаних) царина.

Споменућемо одмах, да ово није случајна појава. У години 1920.-21., када су вакључивани уговори са Аустријом, Чехо-Словачком, Немачком пи Пољском, наша Краљевина није била у могућности да вакључује тарифне уговоре. Немогућност за ово долазила је из два разлога : а) што србијанска царинска.

тарифа — рађена према потребама Србије, а проширена с важењем на целу територију — није могла послужити као по-

годна основа за пактирање тарифних уговора за проширену Краљевину; и ђ) што су несређене економске прилике, при којима је сваког часа могла наступити каква непредвиђена промена и изненађење, диктовале да се чува царинска аутономија. У 1924. години прилике се поправљају : израда нове царинске тарифе с једне стране, а извесно стабилизирање економских односа с друге стране, створили су могућност и за склапање тарифних уговора1.

У италијанском уговору везано је 166 ставова наше опште тарифе у корист Италије, и 14 ставова италијанске опште тарифе у нашу корист. С обзиром на структуру наше узајамне трговине и њене захтеве, Италија је спустила одн. везала у нашу корист поглавито царине на увоз производа пољопривреде и сточарства; ми смо са своје стране редуцирали, односно везвали у корист Италије, царине на индустријске артикле и јужно воћез,

за Швајцарску, чији годишњи извоз за Италију никад не достиже горњу цифру; на против значи врло много за нас, јер је наш извоз око 100.000 грла годишње. Овим маневром Италија је у могућности, да Швајцарској да једну повластицу, која у пракси преставља повластицу за цео швајцарски, а само за нашег извоза. Исту могућност за изигравање пружа и резерва »под истим условима«.

' Напомиње се да за ЏШталију ово није први тарифни уговор, У току 1922 п 1923 Италија је закључила неколико тарифних уговора (са Швајцарском, Француском, Шпанијом, и T.ML.)

2 У Мталијанској тарифи везани су, у нашу корист ставови за: стоку (коње, говеда, овце, свиње), за живину (живу и клану), за месо свеже и препарирано, за кромпир, за суве шљиве, за суве печурке, и за цемент. Сем тога ми се користимо по принципу највећих повлашћења. свима ставовима, везаним у уговорима између Италије и других држава