Ekonomist

676

питање у конзуларну конвенцију, те обезбеђују вотирање трговинског уговора у парламенту и за случај, да конзуларна конвенција у њему не прође.

2. Жеља да се питања која регулишу положај поданика извуку из домашаја клаузуле највећег повлашћења ; верује се — ма да је ово тумачење врло сумњиво — да треће државе могу по основи највећег повлашћења, рекламирати за се повластице из трговинског уговора, али не и оне из конзуларне конвенције.

Из пространог питања о правном положају странаца за нас је најважније питање етаблисмана т. ј. уговором обезбеђеног права за странце (из уговорних држава), да се код нас могу настанити и обављати све гране привредне радиности (земљорадњу, трговину, занат, индустрију, рударство, саобраћај ит.д.), — и стога ћемо се на томе питању мало општрније задржати.

Пре рата уговори су обично стипулирали право етаблисмана за стране поданике. После рата европске државе мењају ту либералну политику : заводе се разна ограничења, врло често и ригорозне забране против имиграције страног рада и капитала.

Ову политику ограничавања имиграције завела је и наша држава ; и у уговорима закљученим после рата право етаблисмана све до сада није се признавало.

Овако је стојало то питање посматрано са чисто правног гледишта ; у пракси пак владала су код нас, у погледу на имиграцију страног рада и капитала, два прилично неједнака мишљења.

По једном — да га тако назовемо, ортодокеном мишљењу имиграција страног рада и капитала имала се сузбијати. Присталице овога мишљења мотивишу своје становиште чисто политичким разлозима. Тврди се — и то тврђење није нетачно да се код нас осећа у јакој мери утицај странаца ; да је тај утицај нарочито јак у варошима ; и да тај страначки менталитет који предоминира у варошима нових крајева, преставља јаку сметњу ва наше унутрашње уређење и консолидовање. Полазећи са овог становишта присталице ортодокеног мишљења траже, да се привремено, за првих десетак година, спречава имиграција страног рада и капитала; доцније, кад се наше унутрашње прилике буду средиле, наша политика у овом питању може бити либералнија.

На супрот овом ортодоксном стоји једно друго, назовимо га либерално гледиште, које пледира за имиграцију страног