Ekonomist

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

Владимир Војтински: Проблем свет ске привреде. !Гова светска. привреда. Нова светска политика. Издање централног секретаријата Радничкиг Комора у Београду, 1926 године.

Писац ванредно информативнога дела : Цео свет у цифрама, Војтински је написао и ово делце, у коме износи преглед производње главних артикала, и по коме је после рата производња жита у Еврови опала 31,5 милиуна тона а у Америци порасла са 18,9. Производња је према производњи у целоме свету износила

ОДЕ

1913. 1923.

угља ( Европа 55,6 47,9

( Америка 39,8 15,7

петролеја ( Европа 216 6,3

( Америка 72,5 87,0

гвожђа ( Европа 58,2 50,9

( Америка 41,2 16,8

бакра ( Европа 61,0 350

(Европа ........ 61,0 46,0

олова (Америка ........ 38,0 47,0

цинка ( Европа 70,0 40,0

( Америка 28,0 53,0

калаја ( Европа -. 55,0 10,0

( Америка ........ 28,0. 53,0

алиминиума ( Европа .. 50,0 38,0

( Америка 50,0 58,0

Потрошња каучука износила је у процентима :

1912 1920

у Европи МА 52610

у Америци 17,9 70,1

У свима областима производње и саобраћаја осећа се нагло опадање Јевропе и рапидно напредовање Америке !

Зато Војтински долази до вакључка: да је преимућство Америке у широкој унутрашњој пијаци и великом броју потрошача, па долази на

мисао, коју је још пре 30 и више година истакао Карл Кауцки: да се цела Јевропа претвори у Сједињене Јевропске Државе, јер би, код простране унутрашње пијаце и са великим бројем потрошачке публике, уклањањем царинских граница успеле да не само поврате свој ранији степен производње, већ да се, још, спасу економског исцрпљивања и колосалне надмоћности Америке.

Свакојако би био огроман и економски и политички напредак кад би се Јевропа претворила у Сједињене Јевропске Државе; то је тако јасно и пластично доказао Кауцки. Овај рад Војтинског дошао је само као информација, која треба да послужи за доказ да је крајне време настало за сједињавање јевропских држава.

Штета само што је Топаловић клот превео ово дело, у место да из њега узме информације, а из Кауцкога радње главна начела, па да, тако, да једно лепо и потпуно дело, у коме би се позабавио и предметом федерације балканских држава, које су економски безусловно једна на другу упућене и које само у федерацији могу наћи ослонца и за своју политичку самосталност. То је у толико пре требао учинити, у колико се за Балкан не би могао у целини примити предлог Војтинског: Балкан би, сједињен, могао ући у Сједињене Јевропске Државе само с извесним изузетним економским положајем. Иначе би он постао унутрашња колонија капиталистички развијених држава.

А, то је пак, проблем, који нас особито мора интересовати.

Драгиша Лаптчевић.