Ekonomist

750

није остала неопажена у једном делу јавности предратне Србије, јер су ти млади људи носили у себи реформаторски дух и нове идеје Ba организовање финансијске службе. Једновремено нам то показује, да је пок. Дучић био претерано осетљив и једна нежна душа, која није могла да трпи неправду и неисправности.

За време окупације Србије пок. Дучић остао је у Отаџбини пи било му је као великом родољубу врло тешко сносити туђинску власт. То време робовања је неповољно дејствовало и на његове нерве и на његово физичко здравље.

Кршни и енергични Херцеговац дошао је врло изнурен у Париз, почетком 1919 године, куда је био одаслат од владе као експерт за државне финансије на конференцији мира. У економско-финансијској секцији делегације С. Х. (С. на мировној конференцији пок. Дучић је играо једну од најважнијих улога. Као лични секретар пок. К. Стојановића и као главни секретар ове секције, пок. Дучић је суделовао у решавању свију важнијих питања и био је упознат са свима стварима, које су решаване у економско-финансијској секцији.

По повратку из Париза преузео је Генералну Дирекцију „Државног Рачуноводства после д-ра Милана Стојадиновића који је овај важан ресор оставио у најгоре време. Требало је изводити реформе, организовати финансијску службу у целој вемљи, заводити контролу, проширити наше уређење и на остале покрајине и т. д.

Пок. Дучић уложио је све своје силе и сав се био посветио служби. На том послу наилази се на тешкоће, долази се у сукоб и са самим министром и он је све то херојски савлађивао.

Али се и најјача воља и неоцењена енергија морадоше једног дана скрхати, у ово незахвално време, кад се рад и исправност много не цене. Пок. Дучић — може се слободно рећи пао је као жртва своје дужности, зато што је рад и посао државни ценио више него себе и своју породицу.

Уредништво »Економиста« необично тронуто смрћу оваквог човека, не може да прежали тај тежак губитак најпре за његову породицу па за државу, друштво и нашу струку.

Бог да прости Драгишу Дучића и светао му спомен међу нама !