Ekonomist

763

Ту су опсерватори многобројни и већ сам тај факат је довољан да објасни сву несавршеност статистичких опсервација. Квантитет и квалитет се искључују. Статистика има судбину да су јој »опсерватори« људи средњих способности. Опсервације у статистици врше опсерватори ад ћос, т. ј. ма ко, који има за то добру вољу или га је могуће на то присилити. То су или државни и други јавни службеници или приватна лица. И једни и други "не располажу никаквим потребним квалификацијама. »Расположење« ва тај посао је »никакво«. Врше га без воље, одушевљења, а поготову без љубави; већином поред осталих послова, којима су најчешће преоптерећени и то без »хонорара«, по дужности«! Која је од ових препрека већа, да ли она која долази услед »некомпетенције« или она која долази услед урђаве воље«. »Препрека, вели Глезве, није професионално незнање. У већини случајева чак то незнање је једно добро : оно гарантује тачно и аутоматско бележење тражених факата, нарочито ако се ова факта, — никад се ово не може довољно подвући— намећу самаод себе. Опасна препрека лежи у акцији и утицају људи, којима је интерес да нетачно представљају по датке«. Који су то људи > То су они, којима су агенти одређени да »опсервишу«, обраћују за податке. Као што се види иницијатор, организатор опсервације, добија своје податке из »треће руке«. Треба ли се онда чудити тешкоћама и несавршености тих података. Зашто престављају неверно ове податке» Статистика нема готово никада спекулативан (научни, незаинтересовани) објект. Она скупља елементе одређене да послуже за основу, било стварању нових пореза, било повећању већ постојећих. Она игра врло важну улогу у анкетама, чије цифре служе у раду на стварању или повећавању заштитних царина на пројекту за реглементацију рада. Према томе заинтересовани раде енергично да резултате ових анкета окрену на евоју корист, али они се не боре отворено«. Па онда може ли се очекивати од статистике она прецивност, коју нам пружају остале науке. Ето прве разлике и њених последица. .

Рекосмо да је опсервација у другим наукама апрофондирана, т. ј. да проучава структуру предмета до најситнијих појединости. Она је, ако је допуштено употребити израз, вертикална. То није случај са опсервацијом у статистици. Њој је задатак да констатује само да ли се дани феномен појавио или не ин колико пута. Она је хоризонтална. У овоме изгледа на први