Ekonomist

764

поглед да је опсервација у статистици лакша; међутим ово није тачно. »Процедура исцрпне опеервације маса у броју и мери«, како Мауг назива статистику у формалном смислу, т. ј. статистичку методу, ретко, да не кажемо никада не успева да одговори овом идеалном постулату. |

Трећа карактеристика опсервације у осталим наукама је њена ограниченост т. ј. искључивост. Индуктивна метода или метода опсервације је »апстрактна«, т. ј. изолује потпуно феномен од осталих идентичних и сличних феномена. Опсервација у статистици није ограничена, као у осталим наукама, већ је на против опсежна, т.ј. она се простире п мора да се обазре на многобројне предмете, на што је могуће већи број идентичних или сличних предмета. Ова разлика створила је од статистике засебну врсту методе опсервације, а од тог постулата закон, познат под именом »закона великих бројева«. Име овоме закону дао је француски математичар Ројзвоп.

Најбољу је карактеристику тог закона дао Маут. Према ЕБЈЕМЦУЈ 7 95 a a a Doo у великим бројевима, које представљају синтетичан резултат опсервација маса појављују се регуларности и то у структури квантитативних маса и у појављивању појединих догађаја динамичних маса, које се правилности не могу приметити код делова опсервације издвојених према личном нахођењу«.

Овај је »Закон« ванредно лепо »конкретизирао« ОпегејеЊ: »Кад би неко хтео да посматра један круг нацртан кредом на једној великој табли сасвим из блига он не би видео ништа друго до безброј мање или више случајно и без реда разбацаних тачкица. Удаљујући се постепоно од табле око ће обухватити већи број тачкица и опсерватор ће приметити да се оно подједнако расподељују на једној кривој линији извесне дужине. Удаљујући се све више престаће да примећује те разне појединачне комбинације и схватиће општи закон који доминира раздеобом тачкица и природу те криве линије. Исто се дешава, да те безбројне тачкице које образују ту криву линију нису просте материјалне тачкице већ жива бића, која су у стању да се крећу слободно и да делају у извесној сфери; са извесног удаљења изчезавају за опсерватора ти вољни покрети тих живих бића«. а он би видео, додаје Каштапп, само масу, велики број живих бића м тако би лако схватио закон великих бројева«. Прва идеја закона великих бројева налази се још код енглеских п холандских статистичара н филозофа из ХУП столећа. Тако се код једног од њих — Холанђанина Grayesandć-a (1688-1742) налази јасно изражена идеја закона великих бројева често се дешава, да једну регуларност не примећавамо, ако посматрамо "мали број случајева, а да је приметимо, ако посматрамо велики број случајева«. : 7 ј