Ekonomist

853

венцијама), како у животу појединих народа, тако и у целокупној светској привреди. У периодама бујног полета обично се, на страни производње, пређу границе потрошачке моћи извесне пијаце, квари се равнотежа социално-економеских снага, и васпостављање равнотеже тих снага и односа врши се у доба застоја, ув веће или мање потресе, који дају целом том периоду карактер блаже или љуће »кризе«.

Код нас је овај период реадаптације конкретним погодбама нашег социално-економског живота наступио брже и са већом жестином услед наглог пада цена пољопривредним производима почев од лета 1925 г. што је опет знатно тангирђало наш извоз јоши у 1925, али нарочито у 1926., односно његову новчану вредност!. Куповна снага нашег сељака претрпљује наглу контракцију, а то су одмах осетиле и наша трговина и наша индустрија. Уз то долазе и поплаве већег размера током лета 1926., које врше потенциран пеихолошки ефект на наш економски живот, нарочито кад је као прва последица тих катастрофа дошло редуцирање чиновничких плата (додатака на скупоћу), што изавива даљу грчевиту контракцију наше потрошачке пијаце. Низ падова уобласти трговине, индустрије, па затим и банкарства, карактерише целу 1926. годину, и докавује симптоматично ваплажење у фазу криве.

За банке је улазак у ову фазу привредног циклуса значио :

1. слабљење платежне моћи њихових дужника (по меницама и текућим рачунима) из свих области привредног живота и опадање и ликвидности, упоредо са опадањем бонитета њихових потраживања, у колико се привредни положај њихових дужника погоршавао ;

2. опадање вредности властитих инвестиција (вграда, земљишта, шумеких комплекса, фабричних постројења) и све већа тешкоћа да се продајом истуре из руку ;

3. опадање вредности акција привредних друштава, и све већа тешкоћа да се пи оне истуре ив руку.

У закључку, може се дакле кратко казати, да је наступање

1 Према објављеним статистичким подацима Генералне Дирекције Царина, за 9: месеца ове 1926. године износио је наш извоз 3.6 милиона

тона = 5.5 милиарди папирних = 509.2 милиона златних динара. Према истом периоду 1925. године извоз се повећао за 436.384 тоне (== 13,51%), али се његова вредност смањила за 1.125 милиона папирних = 72 ми-

лпона златних динара (— 12.11%).