Ekonomist
880
са самим послом он је одмах осуђен на неуспех. Место ове грешке, држава би требала завести само контролу производње, остављајући јој њен слободан облик, какав је дотле имала. Однос између државе и привреде мора се регулисати специјалним уговорима, где би тачно биле опредељене дужности IT користи оба уговорача. Економски штабови постају најважнији саветодавци и врше контролу целог привредног живота, који мора правилно функционисати, У духу највиших интереса. ратујуће вемље а по напред утврђеним условима.
На основу података и планова економских штабова, одмах у почетку потребно је извршити следеће: [организацију спровина, 2. организацију радне снаге, 3. организацију производње, 4. организацију снабдевања.
Потрошња у раду знатно расте, што опет изазива интензивну продукцију са појечаном снагом, како би подмиривање текло брво и без застоја. Сваки застој може да донесе штетних последица, које су у часу сукоба много опасније него у мирно време. Док продукција не запне потребно је пре свега располагати са довољно сировина. Најважнија одредба, која се одмах мора учинити, била би забрана сваког извоза сировина. Економски штабови извршиће организацију сировина пи њихову праведну поделу на сва предузећа. Не сме се десити да један посао заостане само зато што му недостаје сировине, јер оваква појава умањује ефикасност другог фактора борбе. Држава је дужна да заведе присилно одкупљивање сировина по строго одређеној и праведној цени. У сваком економском округу и седишту економских штабова постојаће централни: магацини у које ће се слагати сировина и даље делити. Држава ће вршити контролу овога посла, пазећи да се код тога не оштете колективни интереси. Увоз стране сировине мора. бити псто тако организован, како би се избегло претерано богаћење појединаца, зато што рат тражи једнакост жртви и награда. |
Организација радне снаге доводи до брже продукције, која је потребна да подмири већу потражњу од оне у нормално доба. У мобиливационом плану потребно је предвидети радну снагу према упуствима економских штабова. Ако се ово не учини може се десити, да најважнија предувећа остану без потребне радне снаге, као што се је догодило код Степзој-а где је од 11.600 радника остало свега 7000 после мобилизације. И пољо-