Ekonomist
903
крајине, или је пак компромисно мишљење више или свих сталежа, односно целе земље : да ли та мишљења имају да донесу коморе или савези, министарству може бити све једно. Исто тако бев оправдања је и аргуменат, да једино коморе могу истављати одобрења, уверења и слична полузванична акта, јер њих могу исто тако -да иставе сталешке организације као што их сада истављају сталешке коморе у Србији. Ако се то не слаже са традиционалним менталитетом наших званичних кругова, те се сталешке организације место савезима могу назвати коморама. Онда би имали за поједине, географски опредељене крајеве, трговачке, индустријске и друге коморе; имали би ва сваку сталешку организацију свих крајева скупа трговачку, индустријску и др. централу и имали би најзад један Савез или једно Центреално Веће у којем би се састајали изасланици свих привредвих централа.
И аргументи којима се служе званични кругови у хатар мешовитих комора, а који се односе на њихову тврдњу да их не интересује мишљење појединих грана већ мишљење целокупне привреде, говори много више у прилог засебних комора. Ево вашто. Да би се могло доћи до компромисног мишљења целокупне привреде, потребно је свакако да се претходно познаје мишљење сваке поједине привредне гране целе земље. Ово ће се последње несметано искристалисати само онда ако свака сталешка комора саопшти мишљење своје области својој Централи, која ће довести у склад чисто локалне подвојености разних мишљења својих комора и донети мишљење целе своје привредне гране пред Савез свих Централа. Као што је Централа довела у склад разне локалне интересе своје привредне гране, тако ће сад Савев Централа имати да доведе у склад разне сталешке интересе и да поднесе надлежном Министарству компромисно мишљење наше целокупне привреде. Чим би се на 0 једно питање третирало у мешовитим коморама, добило
се компромисно мишљење само једне области ; локални би се о укрштавали, и надлежно министарство не би добило је сну слику опитању како га повматра цепокупна наша привреда.
Остаје само још да се побије аргумент, да је установа засебних, скопчана са мање трошкава него она мешовитих комора. У мешовитим би коморама сталешке секције морале бити оштро подељене; свака би секција морала имати свој засебан буџмет са засебним расходима и приходима, са својом архивом и библиотеком, са својим чиновничким апаратом и својим секретаријатом и онда би издаци, око тих секција били исти као они око засебних комора. Ако се пак секције не би оштро поделиле, настало би стање које данас постоји у крајевима са мешовитим коморама, т. ј., свака би привредна грана _обравовала поред коморе свој савез и своје централе и онда би издаци појединих привредних грана били куд и камо већи него што би били издаци око засебних комора и централа.