Ekonomist

948

вишка бруто-прихода године 1948. припада државним жељезницама 909, а в. ж. 109/0.

Код в. ж. којих рентабилитет премашује 3.5%/) дели се вишак бруто-прихода пословне године 1948. такође у размеру 90 - 10%. Y погледу дела бруто-прихода, који је мањи од брутоприхода 1918, одређена је двоврсна граница диобе и то овако: до границе бруто-прихода, која одговара износу са 129) повећаних попречних прихода год. 1911, 1912. и 1913. (нормалних година), деле се бруто-приходи и даље по старом кључу, т.ј. в. ж. добива 46—520/ 0, а држ. жел. 54—480/. Напротив из вишка, који премашује ту границу али — како сам горе напоменуо остаје испод бруто-прихода год. 1918, добивају држ. жељ. своју квоту по следећим постоцима :

1. од виц. жел., којих првенствене дионице добивају дивиденду већу од 3.59%/ до укључиво 4.59/—609/, ;

2. преко 4.509) до искључиво 59 — 659 ;

3. ако је дивиденда 59, а има заостатка у плаћању дивиденда 750/,; |

А. ако је дивиденда барем 59/, а нема ваостатка у плаћању дивиденде — 80%;

За установљење тога, у коју од ових 4 категорија да се извесна в. ж. сврста гледом на деобу прихода, служио је овај рачун : као база узета је попречнина бруто прихода из године 1911., 1912. и 1913. повећана са 1209/. Од тако добивеног износа добила је в. ж. по уговорном постотном кључу 45-—5209/ , а поврх тога још трошкове дружбене управе и доспели оброк за амортизацију дионица. Ово све скупа узима се за чисти добитак друштва, који подељен са свотом, односно номиналном врелношћу првенствених дионица год. 1916. резултира онај постотак укамачења, по којем се одређују постоци деобе.«

Толико што се тиче односа в. ж. спрам управе држ. железница. li У погледу организације локалних железница, њезиних штатута и администрације, важно је напоменути ово : Све су локалне железнице биле организиране по установама мађарског трг. закона (вак. чл. ХХХУП. еке 1875.) као акционарска друштва са седиштем у Будимпешта.