Ekonomist

965

рђавог исхода посла могу принудно поравнати са својим повериоцима и без стечаја, има извесног значаја за подржај приватне иницијативе. Сем тога у случају презадужености оваквог · привредника појединца нагода о изравнању ван стечаја пма и специјално политички значај јер штити заједничког дужника, да, избегнувши стечај, не постане привредни инвалид због начела накнадног намирења усвојеног у стечају код нас по свима важећим стечајним законима.

(Све ово напред изложено не важи ва капиталистичка удружења и кредитне установе. Допустити овим правним лицима принудно поравнање ван стечаја, значи у самој ствари : подстаћи их, на још рискантнија предузећа на рачун својих поверилаца улагача.

На овом месту намеће се питање : да ли није боље за саме улагаче код кредитних установа, да се овима бар допусти ово поравнање ван стечаја по начелу надгласавања. Одговор на ово питање излази из онога што је напред изложено, а нарочито из тврђења : да се интерес приватних лица у појединим конкретним случајевима не може предпостављати општем државном интересу, који захтева пре свега, да се закони не доносе за потребу овог или оног лица, јер то не само да не ствара правни поредак у држави, већ га у основи подрива. Сем тога зло се једно лечи не тиме, што ће му се ублажити рђави ефекат кад се већ јави, већ тиме што ће му се у корену спречити могућност да да се уопште јави. Није принудна нагода без стечаја тај лек, који ће спасти улагаче код кредитних завода од злопорабе њиховог поверења поклоњеног тим новчаним установама, већ добри привредни закони а нарочито онај с банкама. Нека би нам у том погледу послужила за пример Чехо-Словачка, која је недавно дала један врло добар закон о банкама. Само један закон ове материје може одржати и укрепити поверење улагача, а никако закон о'принудној нагодби без стечаја. Доношење овог закона сада на потребу само неких лица т, ј. кредитних установа, могао би имати по углед државне власти још и тај непријатан резултат ако би се под дејством овако посебног закона, и покрај одредаба о цивилној и кривичној одговорности чланова управних и надзворних одбора, ови ипак успели да заклоне. У таквом случају, овакав један закон втше Oi нанео штете народној привреди, него нешто већи материјални губитак пенолетих улатача услед расправе питања итеол-