Ekonomist

> ~

Одмах морамо напоменути да је питање образовања таквих области, без обзира на назив који ће им се дати, покренуто много раније, да оно дакле не потиче од нас. Први је то питање покренуо на Статистичком Конгресу 1909, руски економ А. П. Скворцов.- Да ли је он имао у виду само Русију или је говорио нпринципиелно, није нам познато. Главно је да се до Рата није његов предлог нигде реалисао. После Рата, то питање је било предмет званичног расправљања у Немачкој. 1924, на састанцима уставног одбора Привременог ПШривредног Савета, приликом дискусије о границама појединих »среских« привредних савета, дискутовано је и о томе, да ли ће званична статистика Рајха приказивати своје резултате по државно-правној и алминистративно- правној подели вемље, као да тада, или ће се за тај циљ обравовати статистичке провинцијег. Ма да је у Немачкој једна таква подела потребнија него ма где друго, јер има у њој миниатурних државица које треба да имају посебну рубрику као Пруска, и ако су поред тога увучене потпуно у границе руске, тако да географски никако не би могле престављати једну засебну област (изузев према политичо-географском становишту), ипак није до сад ништа одлучено у том смислу и остало је све по старом. У Немачкој се и теоретичари у последње време баве тим питањем. Тако је недавно (1927) Шој издао једну књигу где је покушао да издвоји поједине упривредне регионе« Та подела би могла лепо послужити статистици за њене циљеве.з

Од свих држава, колико је нама познато, једино је Мађарска (предратна) у својим статистичким публикацијама употребљавала један систем просторног приказивања који није био идентичан са административном поделом, ма да није био ни на чисто статистичким принципима базиран. Мађарска је имала око 90 жупанија и муниципалних градова (са правима жупанија). Да би, ради прегледности, стања статистиком пронађена могла да прикавује за веће области, она је конзекветно, у свакој публикацији, сумирала те појаве за седам већих области, које је ограничила углавном према великим рекама.

' Каштапп, ор. с. 5. 437.

> G. Hermann, Statislisehe Provinzen, Deutsches Slatistisehes Zenirallblatt, 1926, S. 20.

3 Брут Schau, MDeutschlandswirtschaftsgeographische | Harmonie, Breslau, 10994. -