Ekonomist

996

ОЦЕНЕ пи ПРИКАЗИ

Република. Банкара

i; S. S. Chastanet, depute de Isere. La Republique des Banqutiers. 1925 E У последње време у нашој јавности п међу привредницима живахно бе претреса питање, које је покренуто са више страна, о заштити улагача, о контроли над пословањем банака, о стварању у овоме циљу једне централе новчаних завода и т. д.. Исто питање, иако у вези са другим појавама економског и политичког живота, привлаче такође пажњу француских публициста и политичара, чему је доказ горе наведена књига. Ова је књига. један политички памфлет, написани од стране социалистичког посланика и унерени против великих француских банака. Али њена занимљивост није ограничена обелоданењем штетне делатности банака у Француској .· пре и носле рата. Писац предлаже такође низ мера за реорганизацију кредита и заштиту улагача, које нису без интереса и за нас.

Главна оптужба коју формулише т. Шастане против Стева Lyonпаје, Зостеће Сепвгаје и Сопртот Ханопа! а'Еесоларје, се састоји у том што су ове банке фаворизирале емиграцију француских капитала у иностранство и настављају и данас тај рад мада у другом облику. На жалост писац не наводи о томе статистичких података.

Уопште пласирање капитала у иностранству не може се-увек сматрати као једна негативна појава. Ситуација Француске пре рата, као повериоца других земаља, схватала се као повољна, јер је овим побољшавала свој платежни биланс и освајала извесни део продуката туђег рада. После рата су постале свеопшти повериоци Оједињене Државе Америке п нико не схвата ову чињеницу као погоршање економске ситуације Американске Уније.

Друга оптужба још теже природе, коју г. Шастане баца на француске банке и капиталисте, јесте лиферација у очи рата Крупу, према раније склопљеном уговору, знатне количине (6.000 тона) феросилициума, који је био апсолутно потребан за израду топовских метака. То је једна оптужба за велеиздају, али тешко је исту прихватити, пошто није било

судског поступка.

Боље да пређемо на средства, која писац предлаже у циљу борбе против пословања банака, које употребљавају народне уштеђевине на штету земље а понекад и самих улагача, Пре него што је обравложио своје погледе г. Шастане наводи низ покушаја, који нису били остварени или нису постигли свој циљ, да се спрече спекулација и друге злоупотребе банака, а који су били предузети, почев од друге половине прошлог века, те констатује њихов потпун неуспех. Сам писац је био аутор једног законодавног предлога од 26 јануара 1925 год. о организацији државне контроле над банкама у облику Сопзе Superieur des banques u comm!ssaires contrčleurs assermentećs, am судбина овог пројекта досад није позната,

Писац, као социалист, не одбацује у начелу национализацију приватних банака, мада је овај опит претрпео потнун неуспех у Русији, али.