Ekonomist

ТЈо ово оскара O-O S a JESI O Ra: dk: пао НИМ SO PU VA O аза O O M OVO LO E PO SE i 3,98. шећера -..... нап ora e sd dO Bi or oteo OK iE a ZE S

Горње количине хране садрже: 289,3 кг. хлеба (по просечно, 89%) 23.144 гр. беланчевине ; 19 кг. меса (20%) 3.800 гр.); 0,48 кг. рибе (20%) 96 гр.; 116,6 литара млека (3,5%) 4.081; 176,4 комада јаја (једно јаје = 7 гр. беланч.) 1.235 гр. ; 1,6 кг. пиринча (7,8%) 1.112: 65,1 кг. кромпира (2%) 1.302 гр.: 3,98 кг. пасуља (25%) 995 гр.

Свега, дакле, 34.765 гр. беланчевине, на главу и на годину, па, према тому, 95,25 гр. беланчевине, на главу и на дан. Јасно је, да наш народ има, дакле, у својој храни толико беланчевине, да би та количина била довољна за исхрану, све и кад би наше становништво било састављено од самих одраслих лица када би та беланчевина (као и храна у опште!) била равномерно пораздељена. А то није случај, како је, у осталом, познато п како ћу ја покушати да докажем, барем за беланчевину меса. У ту сврху изнећу овде податке о потрошњи меса у неколико наших вароши:: у Београду, Сплиту и на Цетињу.

1. Потрошња меса у Београду (1924—1925).

По статистици београдске кланице заклатоз је, просечно, у току горње периоде :

14.707 волова и бивола с. сек а-е- 2.941.400 кг. меса ДЕА. ператвај савана та аса ка 5 682.380 ., Е19854 тезтадии се он ма нон нанео 580.530,, e. 422 О овашта и кова И ен а али 69.722 ,. 65.554 јагњади и јаради ас: 589.986 ., =

1 Rubne-y троше варошани све то више меса.

з (Овде није узета у обаир стока, заклата за београдски гарнизон (у београдској кланици клало се „просечно, за време од 1919—1924, годишње, за београдски гарнизон, по 7613 говеда), као, разуме се, ни месо животиња, заклатих у Београду (и за Београд) ван кланице — о прерађевинама меса, потрошеним у престоници да п не говорим, а тако исто ни о дивљачи, ни о риби.

Интересантно је, да је преко 199, грла, взаклатих у београдској кланици, заклато у тромесечју април—јуни (1919—1925)