Ekonomist
За 100 становника треба толико хране колико за 75 од= раслих лица. 3
Рачунајући да је наше становништво бројало, у току раздобља 1924—1925, 13 милијуна, требало је, за 9,750.000 одраслих (по 2800 калорија дневно), 27.800,000.000 w., плт 9.964.500,000.000 к. годишње.
Према тому треба за једног одраслог по 1,022.000 к. годишње. А ми смо ту количину прекорачили, ма да није много тога, што је фактично потрошено за храну, (зеље, воће и највећи део поврћа) могло бити узето у обзир. У место скоро !0 билијона к. годишње имали смо их преко 11 (11,341.551,000.000 к) ! У место 2800 к. дневно имали смо их 3187! Значи, да би код нас сваки наш грађанин могао бити сит — кад би код нас владао други соцпални поредак !
Желим, на крају, да упоредим две европске земље са нашом, у погледу исхране, Швајцарску и Немачку (подаци за Швајnapcky : »Volkswirtschalt, Arbettsrecht und Зосзајуегатећегипо», ћегапзесесеђеп vom Eidgen. Volkswirtseh. Depart., Verlag: Benтлпсет п. С;, Етаедејп, 1925 (В., стр. 90—100:) подаци за Hewauny »Statist. Jahrb. J. das Deutsche Кејећ», ћегапзосеоvom statist. Reiohsamt, XLV Jahrge., Berhn, 1926, (crp. 317322). И у Швајцарској и у Немачкој потрошено је много више меса него код нас: у Швајцарској (1920—1922, просечно) 44,6 кгр. (25,8 кг. говеђег, 16,3 кг. свињеког, !,2 кг. овчијег п козјег меса 1,3 меса од перади); у Немачкој (од 1/7. 1924—3016. 1925) 47,09 кг. У погледу ове последње говори Отобјаћи у осталом, овако, у својој »Социалној Патологији«: »По подапима Калв. Gesund. Amt-a (1905—1910) трошила је у Немачкој добна група од 6—70 година на главу 51,4—54,7 кг. меса годишње. Изгледа, међутим, да је та статистика тенденциовна, или, барем, да је израђена на основу погрешне методе (Ј. В. Еззчјег). По Ви ћапл-у троше неке баденске радничке породице (59) 12—933 кг. меса на главу и на годину, дакле знатно мање«.
И шећера се трошило, у обе земље, више него код нас: у Швајцарској 21,1 кг., у Немачкој 20,2 кг. Код нас тек 7,3 кг.
У Швајцарској се потрошило више млека него код нас, 260: литара : 116,6. Швајцарска спомиње, независно од свежег
1 360 литара по селима, а 287 литара по варошима.