Ekonomist

32

ЧЛАНЦИ |

Примена клаузуле највећег повлашћења

после рата Почев од друге половине прошлога века — са чувеним Кобденовим уговором од 1860 године — Клаузула Највећег

Повлашћена одомаћила се у трговинским уговорима у тој мери, да је постигла саставни (неопходни) део свих трговинских уговора, — и као последица јавља се шичезавање дотле постојећег типа диференцијалних уговора.

У прво време домашај ове клаузуле био је доста узан, 1. ј. постојала су многобројна одступања и ограничења исте. Тако на пр. закључивани су уговори, где су повластице по Клаузули највећег повлашћења важиле само за артикле или само за државе, који су иврично у уговору споменути ; исто тако нису били ретки уговори, где су опет у самом уговору изрично побројане повластице, за које Клаувула највећег повлашћења не важи; ПА ава ИЦ

Али су се сва ова ограничења -врло брзо пвгубила, п већ трговински уговори из 70-тих година прошлога века усвајају · тип неограниченог и безусловног највећег повлашћења. По овоме највећем повлашћењу контрагенти могу рекламирати за се све повластице, које је један од њих дао, или доцније буде дао, ма којој трећој држави. Изузетак је остао само за две врсте повластица, на име:

1. За повластице дате по уговору о пограничном промету, — у колико се односе на подмирење свакодневних потреба становника пограничне зоне; и

9. За повластице дате по уговору о царинској унији.

Ово је био домашај Клаузуле највећег повлашћења у предратним европским трговинским уговорима. Трговински угоуговори Амер. Сред. Држава имали су нешто ужи домашај Клаувуле највећег повлашћења. Овде је био одомаћен тип т. вв. условно (реципрочног) највећег повлашћења, код кога су се могле рекламирати бев накладе само оне повластице, које су биле дате без накладе); повластице пак, које су биле дате за нарочите уступке, могле су се рекламирати само уз одговарајуће уступе.