Ekonomist

Све ове предуслове које смо побројали треба спстематски спроводити, ако се жели да закон о чеку има свога успеха п не остане мртво слово на хартији. Ови су предуслови међусобно повезани пи представљају једну целину за чије ће спровођење требати несумњиво доста времена п труда. Ми скрећемо пагењу на њих како се не би све очекивало од закона о чеку п како би се у самом почетку примене овог закона посветила пажња и „на ове предуслове. = i

Рт. 21. Малатћ

Билансирање хартија од вредности

Акционарска друштва се жале на сувише велико пореско оптерећење. Али њихове замерке пореском систему нису само у погеду висине пореске стопе. Има фискалних прописа који их натерују да праве закључне рачуне на начин који не одговара здравим принципима билансирања једног предузећа.

Пропис на који циљамо јесте тачка 2. члана 71. закона о акционарским друштвима од !896. године, који гласи: »Хартије од вредности стављаће се (у биланс) по курсу последњег дана пословне године«. Ова одредба, као што се види, нем: фискални карактер, али се пореске власти позивају на њу приликом разревивања порезе.

За једног површног посматрача, та одредба Oi могла пзгледати логична. Књижити хартије од вредности по: цени утврђеној на берзи на дан закључења књига, према томе најпрпближнијој њиховој вредности, изгледа да би одговарало најбоље стварном стању. Међутим, по принципима књиговодства ствар стоји другојачије. Роба једног предузећа уноси се у биланс по цени коштања изузимајући случај кад је цена пшјачна те робе испод цене коштања, у коме случају се оно билансира по пијачној цени.

Ако би се роба билансирала по пијачној цени, онда би такав начин књижења имао ове рђаве стране. У веђини селучајева немогуће је утврдити праву пијачну вредност робе, односно најповољнију цену по којој би се роба могла сигурно продати. Стога би се морало оставити предузетнику да он,