Ekonomist

186

у смислу 85 77 Трговачког Законика или 5 471 Грађанског Судског Посупка, да такав варалица-дужник неће одговарати кривично, »јер ту постоји само обмана, која је могла повериоцу бити позната, пли ако му није била позната, он, (поверилац) је имао дужност да се о личном статусу свога дужника сам увери; пропуштање ове дужности не може дати повериоцу право на једну такву кривичну тужбу, којом има да се иде против једног правног заштићеног интереса и једног заштићеног сталежа (сељака) — да се менично не обвезује« (Др. Д. Суботић, ор. е1., стр. 42). Председник нашег Касационог Суда, потпуно усвајајући ово гледиште додаје упуство полицијским властима, да кад се ово питање пред њима као самостално појави, по овим разлозима донесу решење о прекиду истраге учиме се сељаку, у границама нашег законодавства, даје пуна заштита п зеленаштво приватних лица и новчаних завода сече у корену« (14.). По садањим законима, овакав сељак-обмањивач остаје бар у грађанској обвези, док су га намеравани прописи закона о ликвидацији мораторног стања ослобађали апсолутно сваке обвезе п одговорности. — Искрено да кажемо, да нам је неразумљива и ова правна логика, и овај дух и морал који се импутирају нашим законима; а мало доцније ћемо се опширније повабавити питањем, да ли се оваквим повлађивањем и извињавањем намере за обману сече у корен баш зеленаштво, или друго нешто, много здравије и драгоценије по нашу народну привреду.

Што се тиче самог проширења појма земљорадника по овом најновијем Закону о ликвидацији мораторног стања, г. Др. Суботић стаје одлучно на гледиште да одредбе чл. 43 и 44. тога Закона нису ступиле на снагу због тога, што је чл. 42, који им служи као нека полавна тачка, укинут ваконом о пољопривредном кредиту (од 12. јуна 1925.). Ма да нам разлози г. Др. Суботића не изгледају такви да се не би могли са много изгледа на успех и обарати, ми немамо намере да овде улазимо у дискусију по тој теми. Несумњиво је да ће мишљење тако угледног правника и председника највишег суда у нашој земљи имати одлучног утицаја на нашу јурисдикцију. Према томе, у пракси неће се одређивати опсег појма »вемљорадник« по овом новом, послератном Закону, чије су одредбе у главном укинуте пре но што су и ступиле на снагу, него ће се одређивати по старим предратним законима.