Ekonomist

344

300.505 tona cementa ı 274.220 tona tupme (mekog kamena za pravljenje cementa u Italiji). Očigledno je, da je naš prekomorski iz voz za sve druge stvari relativno neznatan. A kad bi imali podatke o vrednosti, tad bi se tek videla crna slika našega pre/Aomorskog izvoza. Međutim mi na strani uvoza nije slika „lepša”. Glavni je predmet uvoza (nešto preko polovice) ugljen, skoro isključivo iz Velike Britanije za 156.741 tona. Još postoji stavak „Žželjezo” za 47.545 tona, bajagi iz Holandije, a u stvari iz Nemačke па račun reparacija. To su Nemci Jednostavno otpremili — za naš skuplji račun — preko Holandije. Međutim, da je malo više pameti ı reda ı da Je poštenja u „liferacijama” — mi bi trebali mamje „Kardifa” kojinam delomično trune u zemlji uopšte, a naročito kad imamo u zemlji ı ugljena ı vodenih snaga na pretek. Tad mi ne bi morali da zlatom plaćamo strani ugljen ı skupe naole ili frahtove tuđim zastavama takođe u zlatu. Syakako bi ovaj stavak mogao da bude znatno manji. I biće — s vremenom. Jednako će lako ı brzo nestati stavka „Žželjezo”, Jer se zna kako stoji pitanje reparacija. Tad će se prekomorski uvoz preko naših luka ı pristaništa smanjiti ma najmanju meru. I spastiće na ono malo artikla, koje naše primorje, u relativno malim količinama treba ı povlači — iz Trsta.

Nego u našu zemlju dolazi notomo ı mnogo prekomorske robe. 4 #u primamo preko Trsta ı preko Mijeke ; a manjem obimu preko Soluna, a neznatno preko Crnoga Mora. Za sve to mi plaćamo stranim zastavama frahtoyve ı stranim lukama skupe posredničke radove u zlatu. A naši lučki ı drugi radnici — gladuju, pak se razvija na našoj obali očajno stanje.

Preko Trsta prošlo je 19924. godine naše robe — 12 ргекоmorskih relacija — okruglo 400.000 tona. U 1925. godini se ovaj promet u Trst za naš račun, a na naš teret, smanjio za otprilike 15%. Ali s razloga što Je u toj godmi Rijeka relativno jače učestvovala u prekomorskom saobračaju za naš račun ina štetu naših pristaništa, naročito Sušaka. Tako je n. pr. preko Rijeke pošlo u svet drva za gradu iz naše zemlje : 1924. godine do 100.000 tona, a 1925. godine do 150.000 tona.

S toga italijanske privredne smotre (n. pr. „Lloyd 7rvestmo” br. 6 od 1996. godine) piše sledeće : „Splitska luka napreduje, ali ne onako kako bi drugi hteli. Neznatno povećanje prometa u јигоslovenskim lukama, Као ı zadocneno lunkcijonisanje Jugoslavenske slobodne zone u Solunu, dokazuju, da će se deo Jugoslavenskoga prometa odvijati preko Trsta ı Rijeke”. | Italijani će imati — u