Ekonomist

345

zao čas — pravo, jer se od strane naše države Italiji priznala t. 2. „jadranska tarifa”, koja se nikad nije smela priznati, pošto se taj ikalijanski zahtev u Parizu — pod gorim prihkama — uspešno odbio. Sem toga s naše se strane nije miša uradilo za stvarno unanpeđenje naših Jadranskih pristaništa. Dosta se miliona — bacilo u more. Т o tome Još ima Državni Savet da presudi..... Na našu žalost ı veliku nacijonalnu štetu nisu se poboljšale prihke ni u 1926. godini. To ćemo dokazati kad se objelodanjeni mesečni sumarni izvještaji obrade ı objave od strane nadležnih. (Ako ovi budu zato imali kredita).

Negb ima još jedna gora ı opasnija strana, koja se pokazuje iz zvanične naše statistike. A ta Je: да шабпјапхка trgovačka zastaoa efektivno tuče našu sastavu u trgovačkom prekomorskom saobračaju u našim lukama. |

Sve su pomorske države u svetu uvek ı svim silama radile na bome, da se preko njihovih nacijonalnih luka odvija što veći nacijonalni ı tranzitni trgovački prekomorski promet iz svetskih relacija. I to što više sredstvom vlastite nacijonalne trgovačke plovidbe ili zastave. SJajni primer toga nastojanja ı uspešnoga rada u tome pravcu zabeležila Je istorija našega Grada — Dubrovnika.

U tu svrhu državne uprave ı celokupni privredni svet — ı to sa primorja i iz unutrašnjosti—- ulagali su uvek i ulažn danas i svuda soe sile, da se celishodno koriste svojim nacijonalnim pristaništima i svojom (Фтооуабкот zastavom. Prilažemo pregled odnosnih brojki o prekomorskom trgovačkom prometu u nacijonalnim lukama u odnosu sa inostranim relacijama — prema zastavama, koje učestvuju u odnosnom prometu. Brojevi govore za one, koji mogu ı hoće da razumu. Zbog tehničkih (štamparskih) razloga nemogu se izneti detaljni podatci u tom pravcu za 5уе nacije ı za sva svetska pristaništa. Nego u kratko treba da kažemo :

1. da je зошт pomorskim, državama već odavno uspelo ı da im lot dalje uspepa, da se bez malo celokupni njihov prekomorski trgovački promet odvija preko odnosnih njihovih nacijonalnih luka.

2. da su se sve pomorske države uvek borile ı da se one ı danas bore protiv prodiranja stranih trgovačkih zaslava u naciJonalne luke.

[7 допезепоос pregleda proizlazi kako su neke nacije uspele u tome nastojanju ı radu.