Ekonomist

431

омоћу иноземних кредита у знатној мери конеолидирали кредитно тржиште.

Ну није доста да сама држава добије довољно кредита у иновемству иако исплата свих летећих државних дугова внатно би олакшала ситуацију на новчаном тржишту. Потребно је да се добију зајмови и за наше самоуправе, у првом реду наше градове како би се и они могли ријешиги летећих дугова и провести неке инвестиције тој би дале новог импулса нашој привреди.

Без регулирања питања дугорочних кредита нема ни говора о санирању прилика на нашем новчаном тржишту. Потребно је да Државна хипотекарна банка или неке друге установе добију бар толико иноземних дугорочних зајмова да се могу ријешити најпрече потребе на дугорочним кредитима. Тек онда кад се мобилизирају она средства која су утрошена у разне дугорочне инвестиције нао подизање зграда и слично, понуда на расположивим капиталима бити ће тако знатна да ће се осјетити олакшање и на новчаном тржишту. А успјели нам да и нашој индустрији уз повољне увјете прибавимо иноземне дугорочне кредите, наше новчано тржиште доћи ће у нормалну колотечину и понуда на расположивим капиталима бити ће тако знатна да ће у кратко вријеме каматна стопа доћи на сасвим сношљиву висину. Да се до тога дође неће бити потребите никакове присилне мјере, само међусобна конкуренција појединих новчаних завода око сјегурног пласирања расположивих средстава дјеловат ће на снижење каматњака. И онда нитко неће питати колико изнашају порези, колико режија: кад се извјесни капитали не могу више сјегурно пласирати уз 12% мора се задовољити и са 10%,,а кад више не иде ни са 10 мора се бити сретан ако се може пласирати и са 8%.

Тај процес снижења каматњака може Народна Банка са своје стране убрзати, прво ако дјелује на позване факторе око олакшања пласирања страног капитала у нашу привреду, а друго ако своју кредитну политику постави на савременију базу и ако буде имала пред очима више интересе опћенитости него оног уског круга, који стицајем прилика ужива њезине знатне кредите. 2

Меморандум Народне Банке у погледу скупоће каматне стопе није никаково ремек дјело које ће остати сачувано и покољењима која долазе. Оно показује да нашој емисијоној банци