Ekonomist
445
međutim ne sme da se zameni sa registarskom tonom, koja izrazuje obim brodarskoga prostora.
Prema toj statistici prošlo je kroz 77 jadranskih pristaništa (za manja pristaništa nije sakupljena ili objavljena statistika) svega 1 957 400 tona (ua 1925. god. 1 760 596) od čega daleko najveći deo otpada na internacionalni uvoz 1 izvoz, na irgovinu sa inostranstvom : 1 568 000 (u 1925. : 4 378 807) tona t. J. 81%, celokupnog prometa robom naših luka morskim putem.
Od prometa robe tih 77 naših luka gotovo polovica pomenute količme, 733 308 (u god. 41925. 750 094) otpada na obe splitskeluke, od čega 627 936 tona na internacionalni promet. U 1926. po količini robe Splitu se je najviše približio Šibenik, koji.je sa 366 116 tona (u god. 1995. 162 001) celokupnog i 2347 350 (157 991) tona imternacionalnog prometa znatno odmakao nad Sušakom sa 255 145 (u 1925. ge. 340 480) tona svega ı 210 249 (244 180) tone inostranog prometa. Dubrovnik dolazi polse njih sa 188 926 (212 260) tona (165 244 — a u 19925. 177 255 tona na inostranstvo), ı mnogo se nije udaljio od Metkovića sa 165 877 (84 144 !) svega 110 957 (35 561) inostranog prometa.
U dalekom odstojanju kao prvi među sekundarnim lukama pojavljuje se Omiš sa 441 243 (69 379) tona svega ı 35 504 (59 452): tona internacionalnog prometa pa onda slede Senj, Bar itd.
Dok je kod tuzemskog (lokalnog) saobraćaja uvoz skoro jednak izvozu, kod internacionalnog kretanja robe u našim lukama izVOz igra daleko znatniju ulogu.
Izvoz morem u inostranstvo u 4296. god. preko naših luka izneo Je 1 298 063 (19925. 1 074 531) tona, dok je uvoz iz inostranstva bio svega 269 939 (307 276) tona t. j. niti četvrtinu izvoza. Taj se pojav u glavnom pojavlja i kod pojedinih naših luka, ali ima jačih devijacija od tog pravila. Potpuni izraz ovom pravilu daje Split sa 526 622 (542 152) tone u internac. izvozu i 100 714 (101 075) tona u uvozu iz inostranstva.
Šibenik naprotiv je čisto i skoro isključivo internacionalna izvoznička luka sa 326 053 (139 5) tona intern. izvoza prema 241 297 (18 042) tona uvoza (kao 1 : 15). Sušak Je vrlo izjednačena luka. Količina izvezene robe je prilično jednaka onoj uvezenoj sa strane. (119 050 prema 91 212 tona) (u 1925. 126 750 prema 447 450). Dubrovnik se približuje proporciji 70 a Metkovićski promet, sličniji je onom Šibenika.
Po količini najveći uvozni artikal u naše luke bio je ugljen (125 824 tona ; u god. 1925. 152 963. Od toga je direktno iz Еп-