Ekonomist

455

драхми, док вредност увезене робе са стране износи 12 милиона драхми. Као највећа предузећа могу се означити Киклопе и Атлас у Атини, Кекропе mw Леон у Пиреју, Алатини у Солуну ит. д.

Индустрија цемента, коју представљају четири фабрике, и то у Елевсини, Волосу, Пиреју и Халкису, повећала је такође своје пословање. Од 28.000 тона у 1921 години, производња цемента у Грчкој је доспела до 60.000 тона у 1925 години, што представља вредност од 57 милиона драхми. Према званичним подацима, увоз цемента са стране у 1925 години је износио 64.705 тона у вредности од приближно 52 милиона драхми. Значи, дакле, да већ сада домаћа производња цемента задовољава. половину потреба земље. Може се очекивати, међутим, да ће са опадањем грађевинске активности и напредовањем домаће производње Грчка бити у стању, у недалекој будућности, да потпуно редуцира увоз странога цемента. Тупине има довољно · у земљи, нарочито код Елевсине, где се фабрикује добар цемент »Гитан«, и код Волоса, где се израђује цемент »Олимпос«, а обиље сировине главни је услов за повећање продукције овога артикла.

Производња плоча од мозаика и од азбеста задовољава потребе. Осам предузећа у Атини, 3 у Пиреју и 2 у Волосу израђују годишње 550.000 кв. метара мозаичких плоча за подове, тротоаре и т. д., у вредности од 27 милиона драхми. Године 1922 производња ових плоча је износила свега 250.000 кв. м. Плоче од азбеста израђују се поглавито у Пиреју, Атини пи на Саламини. Од 150.000 тона 1922 године, продукција ових плоча порасла је на 250.000 тона у 1925 години, што представља вредност од 50 милиона драхми. Најзад, овде треба поменути и производњу гипса и разних израда од гипса, којом се баве пет предузећа у Атини.

Премда строго не спада овде, ми ћемо додирнути и индустрију дрвене грађе и дрвених израда, јер је излишно ову индустрију специјално третирати у Грчкој. Грчка нема шумску индустрију у правом смислу речи. Њене малобројне шуме су далеко од израђених путева и често неприступачне, и шумска експлоатација обавља се зато на примитиван начин. Безмало све потребе у дрвеној грађи, у сваком случају све потребе већих вароши подмирује страна роба. Годишњи увоз грађевног дрва износи око 16.000 вагона, односно око 400 милиона драхми.