Ekonomist

463

са 420 машина за пређу и ткање. Ове фабрике упослују близу 1000 радника. Налазе се махом у Атини, затим у Каламати, Спарти, Волосу, Солуну, Тирнавосу. Од 1.100 тона сувих чаура, колико се у земљи добија ове фабрике прераде 350 тона, а остатак се извози. Производња фабрика износи 87.500 кила сирове свиле у вредности 56 милиона драхми, и 44.000 кила свилених тканина у вредности 109 милиона драхми. Ова продукција задовољава велики део потреба у земљи, а налази купце и на страни. Међутим, увоз стране свиле, и поред високих царина, обавља се и даље, јер је публика претпоставља домаћој. Једна фабрика у Атини израђује и вештачку свилу.

Индустрија јуте и кудеље добавља сировину из иностранства. Годишње се увозе у Грчку око 1.800 тона сирове кудеље 1.200 тона кудеље у влакну и 300 тона јуте. Ову сировину прерађују 8 фабрика, које се налазе у Пиреју, Фалеру, Крфу и и Водену и неке мање радионице. Индустрија кудеље и јуте располаже погоном од 1.800 коњских снага и упослује 950 радника. Продуцира 1.600.000 џакова од јуте (вредност 22 милиона) и 1.350 тона ужета и канапа (40 милиона драхми). Продукција је у знаку пораста, али још не покрива све потребе. Тако је 1925 године увевено 910 тона ужета и канапа од кудеље, 340 тона бродарске ужарије, 1.041 тона тканине од конопља, 1.776 тона џакова, све скупа за 72 милиона драхми. Треба ya то имати у виду да пароброди непосредно набављају ужета у страним лукама.

Конфекција у Грчкој припада пре занатству него индустрији, премда се многе обртне радионице диче називом творница. Вредно је ипак забележити релативну развијеност производње шешира. Атинска фабрика И. Пулопулос ради клобучину и израђује филцане и сламне шешире. Зимске и летње шешире израђују такође још 16 већих радионица махом у Атини, које сировину односно полуфабрикат добављају са стране. Укупна фабрикација износи око 700.000 летњих и 100.000 зимских шешира, у укупној вредности од 68 милиона драхми. Увоз са стране пак износи за 1925 годину 281.435 равних шешира у вредности од 22 милиона драхми.

Индустрија коже показала је леп напредак током последњих година. Од 8.500 тона великих кожа у 1923 години, она је 1925 иврадила 11.000 тона (вредност 600 милиона драхми), а. од 1700 тона ситних кожа, она је 1925 иврадила 2.200 тона