Ekonomist

471

Овакав је дакле први узрок немогућности за Русију да се нагло повећа експорт њеног главног извовног предмета жита и других пољопривредних производа — бутера, јаја п др. Знатан део ових производа остаје у газдинству сељака, који предпоставља да их сам троши, него да их продаје по ниским ценама.

Други узрок неповољних прилика за експорт су изванредни расходи совјетске спољне трговине око прикупљања, товарења и реализације експортних производа. „Упоређујући садашње расходе, пише други совјетски стручњак Хенски, (Екон. Жив. 18 Нов. 26 г.). са прератним расходима, видимо, да јеу 1925-26 години вредност свих операција око прикупљања товарења и продаје жита износила 62 коп. на један пуд према приближно 27,5 коп. пре ратних, т. ј. повећање износи готово 1269), .. . Расходи по прикупљању су премашили пре ратне на 439/«. Такође су несразмерно високи расходи по експорту јаја, лана и др. производа. Ови расходи не само повлаче за собом нерентабилност експорта и доводе до губитка, него они упливишу на цене пољопривредних производа. У овом правцу и пошла је на пример совјетска влада у другој половини 1925-26 г. када је видела и нерентабилност експорта у првој половини ове године, и када је влада почињала »лимитирати« цене, које сељак добија Ba свој производ. »Оваква је политика према ценама на јаја довела, пише Екон. Живот N 242, до култивирања трошка јаја за рачун његовог експорта.

Горе наведени узроци, који спрећавају спољну трговину у Русији долазе у главноме стога што су како индустрија, тако и спољна трговина подржављене, о чему совјетски стручњаци само се по себи разуме, не могу да отворено кажу. И док постоји ово подржављење двају главних врста народне привреде, — а оно се сматра као основни темељ совјетске владе — тегобно је рачунати да ће се стање спољне трговине у Русији променити.

Спољна је трговина у Русији готово у целини монопол совјетске владе. За приватна лица увоз и извоз су могућни само у облику изузетка на основу засебних лиценција владе. Само је увов по азијској граници био допуштен без лиценција. Али 1926 г. у веви са тежњом да се дође да активног биланса у спољној трговини овај је начин трговине био напуштен за цео низ предмета.

Какво је мало учешће приватних лица у спољној трговини види се из следећих података за 6 месеца 1925 г.

у 'ј, општој суми спољне трговине

Извоз Увоз Уопште Органа владе 54.206 73,79 6419 кооперативи (сада подржављени) 17,5 5,3 12,8 Мешов. друштва 25,0 15,3 20,1 прив. друштва и лица 3,3 2,7 9050