Ekonomist

600

о обештећењу професионалних оболења : о једнаком поступању са странимкао пса. домаћим радницима у погледу обештећења за несретне случајеве при раду : 0 уговору о ангажовању помораца ; и о рапатрирању помораца. За ове конвенције, сем ва прве две, потребно национално законодавство у припремт је.

Краљевина С. Х. С. има 12 ратификација и то : о незапослености ; о породиљама ; 0 ноћном раду жена; о минимуму доба старости за пријем деце у индустрији ; о ноћном раду деце; о минимуму доба старости ва пријем деце на поморске радове: о недељном одмору у индустрији ; о минимуму доба старости за пријем младића као магацинеких радника (колмена) п ложача на бродовима ; о обавезном лекарском прегледу деце п младића запослених на бродовима; о обештећењу несретних случајева при раду ; о обештећењу професионалних оболења ; п о једнаком поступању са страним као и са домаћим радницима у погледу обештећења несретних случајева при раду. У погледу примене свих ових конвенција наше национално законодавство предвиђа сходне одредбе Законом о Заштити радника u Законом о Осигурању Радника.

Може се рећи, да је идеја о уређењу рада односно заштите радника путем међународних споразума стара исто толико колико и само законодаветво у овоме погледу. Док су интелигентнији послодавци и радници почели да се интересују овим проблемом пре скоро једног века, дотле су владе појединих индустриских земаља почеле симпатично да гледају на овај покрет тек од 1890 год. И прва међународна конференција за уређење рада одржана је баш те године у Берлину. На овој конференцији узело је учешћа око 13 земаља и то : Немачка, Аустро-Угарска, Белгија, Данска, Шпанија, Француска, Велика Британија, Италија, Луксембург, Холандија, Португалија, Шведска u Норвешка (тада још уједињене) и Швајцарска. Али ова конференција није довела ни до какве конвенције, и ако је третирала неколико интересантних и важних питања, као: о раду жена и деце, о раду у рудницима, о недељном одмору, п о инепекцији рада. После ове конференције ва читавих скоро 15 година није одржана никаква званична конференција. Али је за то време било неколико полу-вваничних конференција, п 1900 године ми видимо да се организује и једно Међународно Удружење за Законску Заштиту Радника, које је имало за циљ да припреми