Ekonomist

611

Према ознаци пиринча у ТБр. 5, без обзира да ли је ољуштен или у љусци, ломљени пиринач има се царинити по тач. 2., јер је он ту поменут сасвим одвојено, тако да је јасно да се не може подвести под тач. !. То његово одвојено помињање најбољи је докав да се има царинити само под тач. 2., иначе неби било потребно да се помиње, јер када не би био предвиђен у тач. 2., онда би се пиринач царинио према томе је ли ољуштен или у љусци, без обзира у каквом је стању. -

Тако јасни законски текст не може изменити никакво објашњење Царинског Савета, јер на то није овлашћен никаквим законским прописом. Стога тужиоцу треба вратити више наплаћене царинске дажбине«. Са тих разлога Државни Савет је својом горњом пресудом и пресудио да се напред поменуто решење Министрово поништи.

ПИЈЕ

Пуномоћник фриме Новосел и др. из О. поднео је тужбу Државном Савету противу решења Мин. Финансија односно Ген. Дир. Посред. Порева Бр. 948/! од 26 марта 1924 год., због одбијања од тражења повраћаја 509.50 дин. наплаћених на име таксе из ТБр. 173 и 174 зак. о таксама по станбеном спору.

То решење Мин. Финансија односно Ген. Дир. Посред. Порева гласи: »Новосел и др. преко Др. Петровића адвоката из О. моле да им се врати из државне касе 509.50 дин., колико је положено на име таксе из ТБр. 173 и 174 таксене тарифе за тужбу противу Антоне и Марије Новосел из О., наводећи да су се поравнали и да према овоме имају право на тражени повраћај. Размотривши акта овога предмета нашао сам: да је тражење благовремено али неумесно, јер се не ради о такси из ТБр. 173 и 174 и према 2 напомени уз ТБр. 174 таксене тарифе. Молилац нема права на повраћај половине ове плаћене таксе. Са изложеног, а на основу чл. 22 Закона о државној трошарини, таксама и пристојбама решавам: Да се Новосел и др; преко заступника Др. Петровића из (О., од свога тражења као неу-. месног одбију стим, да плате таксу од 25 динара за молбу и решење. () овом известити молиоце и Краљевски Котарски Суду 0.

Тужбени наводи противу овог решења гласе: »M. H. mw А. Н. власници некретнина уписаних у гр. у л. бр. 2458 опћине О., откавали су нам судбено најам истих. Против судбене отповједи од 29-Х11-1923 год. Бр. 13888, уложили смо ми по нашем заступнику у законитом року приговоре 1924 год. Бр. 125. На ове приговоре било је код Краљевско Котарског Суда у 0. одређено прво рочиште ва дан 1/ фебруара 1924 год.

Прије самог рочишта овај је спор међу странкама поравнан вансудбеним путем, па је стога наш заступник на рочишту одржаваном 11 фебруара 1924 год. одустао од поднешених приговора и затражио повратак половице уплаћене таксе ТБр. 174 зак. о таксама. Sei