Ekonomist

613

Решењем Ген. Дир. Посред. Порева повређено је наше право, наш непосредни лични интерес васнован на закону, па се стога против нападнутог решења жалимо и поднашајући ову жалбу молимо : Краљевски Државни Савет да изволи решење Ген. Дирекције Посред. Пореза од 26 марта 1924 тод. Бр. 9481 поништити, те нам доплатити повратак половице уплаћене таксе од 4019 т. ј. износ од 509.50, досудив нам уједно на терет кривца овај трошак: за жалбу 100 динара и за писање жалбе 300. У. колико би Државни Савет требао при решењу саме жалбе судбени спис, то молимо да у ту сврху изволи затражити од Краљев. Котар. Суда у О. код којега се спис налази под ознаком 11.10-24.« i

Министар Финансија у одговору своме на тужбу навео је с едеће: »У одговору на тужбу Новосела и др. из 0., противу решења Ген. Дир. Посред. Пореза од 26 марта 1924. год. Бр. 9481. коју је Државни Савет доставио писмом од 28 маја 1925 год. Бр. 16377-24, част је овој Дирекцији известити, да у свем остаје при наводима изнетим у ожалбеном решењу са којих су тужиоци одбијени од тражења повраћаја таксе. У исто време част је овој Дирекцији послати сва односна акта да се по употреби врате. «

Државни (Савет решавајући овај конкретан случај по тужби, пресудом својом од 3 новембра. 1926 год. Бр. 12175 поништио је напред поменуто решење Мин. Фин. односно Ген. Дир. Посред. Пореза са равлога : »Да није основано на закону тврђење изнето у тужбеном решењу да овде није случај из 2. напомене уз Тбр. 174 зак. о таксама. Ни у тужбеном решењу, ни у одговору на тужбу није обравложено са којих разлога није овде тај случај. Међутим тужилац је доказао своје право на повраћај оспорене му таксе, па се његов захтев има уважити из ових разлога :

ТБр. 174, као и ТБр. 173, а према изричном његовом пропису, важе за све грађанске спорове који се код редовног суда извиђају, расправљају и суде. И спор по коме је наплаћена спорна такса, спада међу те спорове, па је због тога и дошао пред редовни суд Право на повраћај половине плаћене таксе не може да дође у питање ради тога, што је овде грађански спор такве врете да се по њему не подиже тужба, а која се помиње у 2. напомени уз ТБр. 174, па би то, на први поглед, могло да наведе на закључак, који не би био у прилог тужиоцу. Али треба имати у виду да се прописи поменуте напомене не могу стриктно тумачити, него их треба довести у везу са прописима грађ. судпоступка који важе у појединим областима наше државе. Још је у снави за Хрватски и Славонију грађански парбени поступак, који у 5 12 приговоре противу судбене отповједи сматра као тужбу. Такав је случај и овде, па је вато и плаћена такса из ТБр. 178 и 174. А пошто је тужилац одустао од приговора пре првога рочишта, има му се вратити половина плаћене таксе.