Ekonomist

538

чега је правилник морао после двадесет дана опти допуњен извесним ограничењима при приређтвању бесплатних биоскопских представа, | -

Такса из Т.Бр. 99a. као порески извор

Ова такса показала се као врло издашан порески извор како код нас тако и на страни. Не знамо много статистичких података из западних држава али ив дневних листова видимо да су свуда по целој Европи m Америци од рата па на овамо забаве свих врста у непрестаном порасту. Данспинви, барови, вариете-т, кабарети п др. слични етаблисмани продрли су чак далеко на исток до културних центара Азије и на југ да рта Добре Наде у Африци. О енормном развитку кинематографије не треба нарочито да говоримо пошто је он тако очигледан да се на сваком кораку документује.

Заморен дугим ратним и поратним трзавицама свет тражи одмора и забаве и свуда, где су привредне прилике колико толико доведене у ред над градовима у ваздуху виси и осећа се онај стари римски поклич: »панем ет цирцензем«! Отуда долази и огроман просперитет предузећа за забаву, па, самим тим, и пораст прихода од ових такса.

И ма колико да има знаних IT незнаних дефраудација, приходи од ових такса свуда расту.

Поменули смо да располажемо са скромним статистичким податцима са стране али и по ономе што имамо доказаћемо да је ово наше тврђење врло основано.

Тако например Италија која је у 1921. години имала око 17 милиона лира прихода, ва буџетску 1926-27. предвидела је приход од ових такса од 31 милион лира. Каквим је корацима корачао овај приход у Италији види се по овим цифрама. Међутим већ сад се вна да ће предвиђена цифра бити пребачена знатним вишком.

Сличан је случај и у Белгији и у Енглеској:

У Француској пораст прихода од ових такса за три месеца у 1926. години, т.ј. за мај, јуни п јули, кад се свет више занима природом и бањама него забавама у затвореним локалима биоје следећи:

предвиђено буџетом, наплаћено више-мање мај 1926 5,292.000. 7,536.000 2,240.000 јуни 1926 5,113.000 7,765.000 2,652.000 јули 1926 4,859.000 8,139.000 3,300.000 —