Ekonomist

спослати од стране Генералног Секретара Друштва Народа позиви на конференцију одмах су отпочели између Швајцарске и Совјета преговори за ликвидирање спора. Сматрајући да јој је дужност да омогући са своје стране пуну активност Д. Народа чије је седиште на њеној територији, Швајцарска је уложила сву своју“ добру вољу да се спор брво и повољно реши. Изгледа да су n Совјети уложили такође најбољу вољу у истоме смислу, јер им је очевидно било много стало до учешћа на конференцији. И тако је априла месеца дошло до повољног регулисања спора, а 5 "маја Совјетска Делегација је стигла у Женеву на Међународну Привредну Конференцију, и од 5. маја па до краја конференције активно је учествовала у свима њеним радовима.

Положај Совјетске Делегације у Женеви био је веома деаикатан. С једне стране је требало да Совјети покажу своју мирољубивост и вољу за сарадњу са капиталистичким светом, првенствено због зајмова које желе да привуку за Русију,а с друге стране то њихово настојање није смело добити ни сенку неке капитулације или ма и најмањег попуштања према капиталистичким државама, јер би то било од недозвољених последица код руских маса па и код комунистичких маса у осталом свету. Другим речима требало је имати два лица : једно насмејано и добронамерно, друго намрштено п непријатељско.

Ово двојство у држању совјетске делегације дошло је до јасног изражаја при првој њеној активној појави, а то је било на пленарној седници од 7. маја, на којој је пре подне говорио г. Григориј Соколников, помоћни председник комисије ва државне планове и пројекте С.С.О.Р., а по подне шеф совјетскеделегације г. Валеријан Оболенски-Осински, члан Совјета Народних Комесара, шеф централног статистичког уреда С.О.С.Р., некада руски кнез, као што неки тврде. Док је г. Соколников углавном истицао мирољубивост и добру вољу Совјета за сарадњу са капиталистичким светом, дотле је г. Оболенски држао један врло борбен говор против капиталистичког друштвеног“ уређења односно против капиталистичког система светске привреде, дотичући се врло смело и неких крупних политичких питања као, на пример, еманципације колонија, ослобођења свих народа од свих страних утицаја у народном животу, ки неског питања и т. д. Другим речима, говор г. Соколникова је био намењен учесницима конференције, а говор г. Оболенског“ талеријама и светској јавности пролетаријата. |