Ekonomist
сл
~
ко \
ли се при оваквим ценама на досадашњим површинама, ми ћемо преполовити своја примања из иностранства, место досадашњих 93,000.000 примаћемо тек 46.500.000. Ово није добро ни са које тачке гледишта. Дакле да бисмо под предњом предпоставком о цени остали на старој висини увоза новца, морали бисмо удвостручити површине под хмељом. По себи се разуме, ако остану старе цене и увоз новца ће се удвостручити. Ово желимо сви. Претпоставимо чак најнезгоднији случај да наше хмељарство ликвидира у конкуренцији са својих 3000 или 6000 хектара. Ту би дошао у питање уложени капитал од 120—240.000 дин. Ово је безначајна сума према општим народним улагањима у биљној производњи. На крају ово "не може никада бити у потпуности, јер ће се у тој ликвидацији један део уложеног капитала ипак исплатити, јер је ква-литет нашег хмеља врло добар те ће увек и бити извесног потраживања на светском тржишту. Овако је логично мислити; али кад се узме у обзир, да се уложени капитал у три хиљаде хектара хмељаника према изнетом рачуну већ давно амортизирао п донео и велике зараде, остају само у питању будућих три хиљаде хектара т. ј. капитал од 120 милиона те би последње имало само за њих да важи, евентуално за следеће нове три хиљаде. Сви старији хмељаници и даље би вукли одличну ренту. Ту, у томе и лежи дејство приватне иницијативе на већи или мањи интезитет ширења ове култлре и правилно регулисавања тога питања.
Да ивведемо из свега закључак.
За сада не постоји никаква опасност за наше хмељарство. Његово ширење не треба никаквим евентуалним мерама спречавати. Треба искористити повољне тржишне коњуктуре. Много је корисније чак стати са интезивном протекцијом 'винове лове у њеном ширењу у садашњици и задовољити само интерну потребу него ли потпомоћи ширење хмељаретва. За 'ово говоре многи разлови, у које се овде не можемо упуштати. Дати приватној иницијативи што више слободе а она ће увек знати да нађе златну средину. Она ће се већ задржати тамо, где се мора задржати, јер се руководи цигло својим интересима.
Од интереса је питање, да ли је садашња култура хмеља у нас на правом терену за хмељ. Ово питање има нарочити значај за будућност, реноме и будућу рентабилност нашег хмељарства, а нарочито за утакмицу на светском тржишту. Ми мислимо да није, изузимајући Словеначку. Прави терени
|