Ekonomist

пива, ратом поремећена производња зрнасте хране за људску и сточну исхрану и поратна тежња и брига за- предратном хармонијом првенствено у овом правцу и т.д.

Сви су ти разлози у суштини ва нас од спореднијег значаја. За нас је важсна чињеница, да је гмељ под утицајем досадашњег троисишта пробио себи пут код нас п да се врло брао штри, те се на светској пајаци појављујемо као конњурента досадашњим троизвођачама. Питање је сада хоћемо ли моћи издржати ту конкуренцију или не и ако је не издржимо, те би елан културе хмеља код нас био задржат или у најгорем случају доведена била у питање у опште култура. шта бисмо ми изгубили у упоређењу са нашим осталим пољопривредним гранама.

Спроводити ма какав прорачун у овом правцу врло је тешко и компликовано питање. Шрво, ми не знамо, када ће нам динар бити раван злату. Ако усвојимо разлоге, који су се чули прошле године на конгресу комора у Београду, тај је рок 7 година. За ово време бисмо могли и рачунати и са постепеним опадањем цена хмеља. Али цена може пасти и с обаиром на увећану производњу у опште. Могу се последице ратних каламитета поправити, може се појавити и вишак у општој производњи, могу се у опште побољшати околности Ba производњу хмеља у хмељарским центрима и т.д.

(Све то може утицати неповољно на цене хмеља. Али не би то било ни први ни последњи пут у светској па и локалној производњи. Пад цене пшенице за последњих пет година од 500 дин. на 270 није ни мало уништио њену културу, али је смањио само њену рентабилност. Није нам у опште познато да се култура хмеља кров просек година показала као нерентабилна. Баш, напротив, врло рентабилна. Да је она нерентабилна не би се где једном ухвати корен стално даље ширила. У Словеначкој је отпочела, а данас је стигла на Дунав код Земуна па га чак и прешла и већ се можда угњевдила овде онде и у Србији.

Ипак да пропратимо цифрама разне моменте. Џретпоставимо, да се просечне цене следећих 5 година спусте на половину просечне цене прошлих пет година т. ј. на око 27 дин. по килограму. Ово би значило бруто принос по хектару најмање 13.500—18.900 дин. Ове су цифре још увек довољне ва амортивацију, трошкове и довољну добит. Ова ће свакако оде мања од пода даљње али још увек довољна. Задржимо