Ekonomist

Хмељаници и богатство села у центру културе чееког хмеља оставили су дубок утисак на мене још из доба практичних студија из хмељарства. Ово је било још потенцирано уверењем на основу чињеница, да код нас има терена за производњу првокласног хмеља и по квалитету и по квантитету. Ја са много већом позитивношћу и поувданошћу гледам у културу хмеља него ли у културу винове лозе од сада па најмање за педесет година унапред а на основу многобројних позитивних чињеница.

Мита Ђ. Николић.

Стечаји и њихови узроци (статистичка студија)

Кад сам у бр-бкономиста објавио податке о стечајима У нашој земљи и изнео потребу, да се приступи прикупљању грађе ва једну »конјунктурну« статистику, изражена ми је сумња од стране неких критичара, да за овакву статистику код нас још није настало време. Конјунктурна статистика, веле ови моји критичари, треба да крунише целокупну зграду; њени закључци биће у толико тачнији, у колико су прецизнији и потпунији статистички податци о свима привредним појавама у земљи.

Признајем радо тачност овога тврђења, али уједно остајем код констатације, да нам и садашњи материјал којим располажемо пружа довољан основ за конјунктурна истраживања. Баш због недостатка тачнијих података врло важно је утврдити бар приближно тачно извесна факта п извесне тенденце у привредном животу. За ориентацију нам је довољно, да, у главноме, утврдимо основне линије, правац статистичких кривуља. Ствар. је доцнијих истраживања, да се положај ових кривуља прецизира.

Па пошто не волим да износим извесна тврђења бев доказа, нека ми буде допуштено да, на једном примеру, објасним како замишљам ово конјунктурно истраживање. Полазна тачка за нас може.да буде опет статистика стечаја према следећој таблици | (видети табл. [). Нас не интересује овом приликом подела стечајева према покрајинама, и ако се из ове статистике јасно види, да 47% или нешто мање од Њ свих стечајева долазе на Србију. За 1925 годину ми ра-