Ekonomist

577 внатно разликују од ове-просечне количине. У сваком тромесечју опажамо знатна одступања од просечне количине и ова одступања или — како се стручно каже — ови екари могу се у бројевима тачно одредити. Статистичким проучавањем ових екара и проналажењем просечног екара долази се до тачног савнања о томе: у којој мери је просечна количина типична за дотични статистички ред. Ако на тај начин проучимо горе наведени статистички ред о стечајевима, долавимо до следећег резултата

1995 год. < 1996 rom. 5. 11097 p. тромесечје 1 1 = У У: МАТА E NEFI Val [|| Xa Xx стечајеви 35 56 406 151 166 245 268 2088 410 279 екари 165 155 — 94 59 3& — 85 — 68 — 83 — 210 — 79

Ако ове екаре: 165, 144 и тако даље редом до 79 означимо са

Х и ако просечни екар израчунамо по формули | = где

je m = 10 (пошто у нашем реду има десет бројева или чланова) = [124-23: == · добијамо резултат | Ме = 12.428 = 112. Осцила-

ције нашега статистичкога реда су, дакле, врло знатне пошто просечни екар од 112, када је Hpororpa количина равна само 200, значи да су екари равни 26%, од просечне количине.

Али проучавајући даље расподелу појединих екара, примећујемо да су они распоређени у правилном реду : имамо прво пет екара са знаком — па после опет пет екара са знаком --. Ова расподела екара са разним значајем врло је важна код упоређивања двају статистичких редова.

Појаве привредних конјунктурних флуктуација најчешће и најлакше налазе свој израз у кретању цена. Можемо, дакле, да себи ставимо ва задатак, да кретање стечајева проучимо упоредо са кретањем цена. Индексни бројеви »Привредног Прегледа« — ма да нису савршени — једини нам пружају могућност за овакво упоређење. Међутим тотални индекс већ је просечна количина, у којој се узајамно неутрализују разлике у кретању индекса индустријског, пољопривредног и т. д. Задржавамо се најпре на индексу цена индустријски продуката, који је износио по тромесечјима :

1925 1926 19277 Jat: ари а а НЕ ИЕ 2051 1766 1648 Апр.—] уни 1985 1689 1619 Јули—Септ. 1970 1646 | Окт=— Дец. 1875. 1669

Економист = 37