Ekonomist

657

повлашћења сведе на нулу. И с обзиром на такве последице важно је питање: на који ће начин реагирати државе, чије уговорно право највећег повлашћења је оваким мерама погођено.

Врста и начин реакције зависи поглавито од тога, да ли је једна држава одлучена да остане верна систему уговора по највећем повлашћењу, или је можда и сама наклоњена да прави диференцијалне уговоре.

У овом другом случају проблем је релативно лак: на повреду највећег повлашћења путем специјализпрања царинске тарифе одговара се равном мером.

Било би свакако коректније, кад би такве државе пришле отворено систему диференцијалних уговора, као што је то било пре 80 година, јер би на тај начин отпали сви спорови о томе, да ли је у једноме даноме случају повређено или не највеће повлашћење. Али, додајемо одмах, ово маскирање диференцијалних уговора има и једну добру страну, на име, оставља дотичним државама резерву, да сваког момента и без великих компликација приђу понова систему уговора са највећим повлашћењем : у том циљу довољно је анулирати неумесну специјализацију паринске тарифе, па да се сви диференцијални уговори претворе у уговоре са највећим повлашћењем.

Нешто је компликованији начин и врста реагирања, које морају употребити државе које остају при систему уговора са највећим повлашћењем.

Ове ће морати, по сили прилика, правити две врсте трговинских уговора: са највећим повлашћењем са државама које су још остале верне томе систему ; диференцијалне уговоре са оним државама, које су, отворено или са разним недоввољеним мерама, завеле диференцијало (преференцијално) царинење, — при чему се, на жалост, не сме искључити овдаонда и употреба реторвионих мера.

М. Тодоровић.

O проблему емиграције и имиграције Е И о међународним споразумима за његово уређење

Међу многим послератним проблемима, који су се појавили у политичком, економском и финансиском погледу, а који захтевају ва своје уређење не само националну већ и интернационалну акцију, јесте и проблем емиграције и имиграције од-

Економист 3 19,