Ekonomist

626

могућа све докле то допушта јерархија аката. Да ли ће бити пи уведена пи у колико, У једном позитивном праву, то зависи од начела правичности као и од извесних практичних момената.

Одговорност државе се у правној држави уводила постепено, постепено чак и у Француској и поред одн. пи после Револуције. Развој ове институције је типичан, и задржимо за момент своју пажњу на њему. Тамо Револуција поред свег свог огромног значаја као почетка нове ере у животу државе није успела да изведе један радикалан обрт у овом погледу. Знамо да је у полицијској држави важио принцип неодговорности и неограничености државне власти. Монарх је био једини носилац »олштег интереса« или државне власти, и његова моћ према поданицима. није имала никаквих граница. »Што он хоће, обавезно је« или по форMymr merHcTa : quid principi placuit, legis habet ујеогет, а по енглеској: the king can пођ утопо. Он увек, у свима својим актима, ма какви они били, врши суверену власт и у таквом својству ослобођен је кривичног и цивилног судства. Пошто чиновништво ради у име монарха и његове радње се сматрају као радње самог монарха, то ни чиновништво није одговорно према појединцима. Ако изађу из граница овлашћења, које су добили од монарха, они одговарају пред монархом, а не пред појединцима. На тај начин није постојала никаква одговорност државе, јер она претпоставља да претходно одговарају они који представљају или оличавају државу. Она није могла ни постојати, јер и грађани нису имали права према држави. Револуција прокламује својину за неприкосновену, за експроприацију одређује накнаду штете, чиме испуњава прву основну претпоставку за одговорност државе, али истовремено прокламује да је народ суверен, онако исто као што је раније био то монарх,и тиме оставља у важности и даље, начело неодговорности државе. »Она (сувереност) се од Револуције налази у народу, који се не може варати, имајући без сумње све знање самим тим што има свемоћ. Све што суверен наређује добро је. И увек кад држава буде радила као држава, она ће правно бити неодговорна«. Ова идеја о суверености влада духовима у току 19 в. и чини препреку за развој одговорности државе. Као што је теориска идеја фиска у Пруској прокрчила пут за права грађана и одговорност државе још у полицијској држави или, тачније, при прелазу од полицијске државе у правну: — тако је сада, у правној држави теориска идеја суверености успорила одговорност, и то баш идеја суверености народа. На њеној подлози у почетку одговорност се ограничава само на чисто приватну делатност државе, а доцније она се у неколико проширује и на њену јавну делатност, у колико се у оквиру ове (јавне делатности, јавне службе, service риђис) разликују акта власти (асћез de рашазапсе) од аката пословних (асјез де сезбоп), па се сматра да ва прва држава не може одговарати у опште.2 Али такво

· В. моју расправу : Одговорност државе за противправне радње, Друштвени Живот, 1923.

2 Акта пословна су акта аналогна онима која врше појединци : држава на пр. купује, продаје, и т. д., али приликом вршења једне јавне службе и по специалним прописима тако да то није њена приватна де: латност. — Ово разликовање у историји француског административно