Ekonomist

667

ницима фосилне гуме, а остатак у пољопривреди. У Бразилији су махом на великим плантажама кафе. Према податпима Исељеничког Комесаријата уштеде наших прекоморских исељеника, које сваке године пристижу у нашу земљу, износе просечно око 24,000.000 долара годишње.

Што се тиче континенталне емиграције за њу немамо скоро никаквих података.

По податцима Дентралне Немачке Агенције Рада око 6.000 наших поданика било је запослено у немачкој индустрији у 1924 год. Међутим, сматра се да данас има у Немачкој најмање 20.000 наших радника, док их је крајем рата било само у вестфалским рудницима око 60.000 — махом Словенаца и Личана. Један извесан део ових рапатриран је у земљу, а један опет прешао је у Француску и Белгију.

У Француској, где је континентално селење узело маха после рата, нарочито у 1924-5 год., број наших радника по подацима које смо успели да прикупимо износи у мају 1927 око 20.000.

Они су у већини насељени у Па-д-Кале и у Мозелу, Горњој и Доњој Рајни, као и у Сарском Басену. По професији су махом пољопривредни и рударски радници, а има их и у другим професијама. Интересантно је навести, да је у 1926 год. испослато од ових наших исељеника, а од њихових уштеда, око 3,000.000 фр., док је за прва три месеца 1927 год. ова сума износила око 800.000 фр. |

Сем ових двеју земаља, наших исељеника, увек као севонских радника, има још и у Румунији, Аустрији, Турској, Белгији Луксембургу, Холандији као и у осталим околним земљама. Но о њима неке приближне статистике нема ниуколико. С друге стране, према опет тако нетачним статистичким подацима, сматра се, да у нашој земљи има око !5—20.000 страних радника, који су махом из професија за које ми неможемо наћи расположиве стручне радне снаге код нас. Требало би на овоме месту подвући неопходну потребу. наше статистике за сва страна лица у нашој Земљи, коју није тешко имати, при само мало већој заузимљивости наших званичних органа. Међутим, за данас на састављању ове статистике не помишља нико од позваних.

1 Детаљније о нашој прекоокеанској емиграцији видети у напред цитираном делу г. Косијера, као и чланке г.. Артур Бенка-Бајничког — »Које би смјернице требало дати нашој емиграционој политици« у »Социалном Препорођају« — св. за фебруар и даље из 1925. год.